Парламенту ФБИХ Дејтон небитан
Парламенту ФБИХ Дејтон небитан.
У републичком парламенту је, рачунајући само прошли и актуелни скупштински сазив, одржано готово 15 сједница на којима се искључиво дискутовало о нападима на Дејтон и уставни поредак БиХ. У исто вријеме у ФБиХ, гдје махом упиру прст у Српску као главног кривца за стање у земљи, није било посланичке расправе са том тачком дневног реда, али јесте појединачних изјава функционера који су спас тражили у Парламентарној скупштини БиХ и адресама на којима станују стране дипломате у Сарајеву.
Републичко руководство годинама тражи дијалог о спорним питањима, а на бази ранијих договора и Дејтонског споразума, односно Устава БиХ који је регулисао међусобне односе два равноправна ентитета. Међутим, позиви су падали у воду у старту због тврдњи из ФБиХ, махом политичара који заступају бошњачки народ, да Српска није искрена у томе и да, а посебно то важи за посљедње дане, заправо удара у Дејтон због чега немају намјеру да сједну за исти сто. Тврде и да не постоји „дух“ Дејтона о којем прича власт у Српској, а истрајни су и у ставу да су рјешења која су им наметнули високи представници, а прихваћена у домаћим институцијама у ранијим временима и под другачијим околностима, таква каква јесу и да би их требало поштивати.
Званична Бањалука, с друге стране, не дијели то мишљење и сада је, судећи према потезима власти, најистрајнија да врати одузете надлежности, али и да и даље држи потребу за дијалогом у врху приоритета и принципа на којима постдејтонска БиХ може једино да функционише.
У прилог томе говоре подаци из скупштинских биљежница. У Скупштини је ова година у знаку усвајања новог устава у којем је сажето све на чему Српска инсистира, тврдећи да тиме брани Дејтон којег су понајвише оскрнавили управо странци наметањем рјешења којима су слабили Српску, као ентитет, а јачали централну власт у Сарајеву.
Међутим, упозорења на то нису само од ове године. Тако је, на примјер, лани Скупштина усвојила закључке у вези са Информацијом о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума, упозоравајући да су у БиХ тешко нарушени правни систем и правна сигурност свих грађана, с обзиром на доношење незаконитих одлука од стране високих представника.
Двотрећинском већином усвојен је и текст Протеста против кршења Општег оквирног споразума за мир у БиХ и општег међународног права због радњи у Генералној скупштини УН.
Тражено је, кроз закључке, да се „пониште одлуке Кристијана Шмита, који се лажно представља као високи представник“ те да ће у супротном Српска активирати закључке и одлуке, повући из споразума попут оних о војсци, индиректним порезима, ВСТС-а, а у исто вријеме поштујући Устав БиХ.
Кроз закључке је истицано да је Српска опредијељена за потпуно поштовање међународног права, Дејтона и Устава, а одбачено противуставно дјеловање и коришћење Суда и Тужилаштва БиХ као инструмента којима се настоји наметнути примјена одлука тзв. високог представника и Уставног суда БиХ које су у супротности са одредбама споразума за мир у БиХ и анекса.
Скупштина је 2022. усвојила 13 закључака у вези са политичко-економском ситуацијом, гдје је затражено да Парламентарна скупштина БиХ прије сваке сједнице достави републичком парламенту материјале на разматрање ради заузимања ставова те да се тако опходи и Савјет министара према Влади Српске и Предсједништво према и институцији предсједника Републике.
И почетком те године Скупштина је предложила предсједнику Републике да упути поновни позив представницима институција и конститутивних народа из ФБиХ за разговор и дијалог о рјешењима за превазилажење кризе, при томе не одступајући од става да БиХ може егзистирати само на бази Устава БиХ и договора између два ентитета и три конститутивна народа.
Сет закључака у вези са покретањем иницијативе за разговор је усвојен и у мају 2021, а у једном од њих је и констатовано да је од потписивања Дејтона дошло до недопустивог прекрајања и кршења споразума, а нарочито Устава, а 2020. се реаговало на „антидејтонско дјеловање Уставног суда БиХ“.
Горан Броћета, дугогодишњи функционер СНСД-а у Парламенту ФБиХ, за „Глас Српске“ каже да се не сјећа да се икада од 2018, откако је он на позицији делегата у Дому народа, о тим питањима расправљало на тој адреси.
„Док из Српске упорно позивају на дијалог и поштивање Устава, с друге стране видимо непостојање жеље да се разговара са руководством Српске које је изабрано на легалан и легитиман начин. Откако сам у Дому народа, још нисам чуо да се помиње Дејтон, уставни поредак са два ентитета и три конститутивна народа. Да ствар буде тежа и жалоснија, свједок сам да се стално вријеђа Устав БиХ, јер ако кажете да је Српска геноцидна творевина тиме се подрива све што пише у Уставу“ – рекао је Броћета.
Он сматра да је излизана фраза из ФБиХ да Српска руши Дејтон и подрива интегритет БиХ.
„Из Српске се стално позива да се сједне и разговара, а из ФБиХ стављају све више до знања да то не желе и све су гласнији са изјавама да би Српска требало да нестане, јер се они залажу за грађанску БиХ. Српска јасно враћа ствари на изворни Дејтон и сви потези иду у том правцу, а ФБиХ и ниво БиХ итекако лобирају да се Српској и даље одузима што јој припада, почевши од имовине од чега је све и почело“ – закључио је Броћета.
НЕКИ ДРУГИ ЦИЉЕВИ
Политиколог Драгана Делић истиче да је ситуација у БиХ већ дуго напета и да смо у дубокој политичкој кризи, која је условљена утицајем странаца.
„Народна скупштина је у више наврата изразила забринутост због ових питања, а у ФБиХ, чини се, нема сличне ревности. Овај приступ ФБиХ ствара утисак да се проблеми не схватају довољно озбиљно или да се намјерно игноришу. То је слика тренутне БиХ у којој један од ентитета окреће главу од проблема, очекивајући да ће неко други, у овом случају странци попут Кристијана Шмита, ријешити све проблеме. Видимо да је дјеловање баш тих странаца увукло БиХ у политичку кризу. Поставља се логично питање, да ли ФБиХ свјесно гура овај проблем под тепих и свјесно нарушава стабилност БиХ зарад свог неког циља“ – закључила је Делићева за „Глас“.
Глас Српске
Бонус видео
