Ристић: Бомбардовање утицало на пораст малигних болести, на Косову забележене „бизарне форме“

Медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије Душан Ристић каже да је око 10 тона осиромашеног уранијума избаченог на територију Србије и Црне Горе током Нато бомбардовања 1999. године за последицу имало повећан број оболелих од малигних болести.

Он је за РТС истакао да су код пацијената са Косова забележене, како каже, бизарне форме класичних обољења.

Бомбардовање Нато снага на Савезну Републику Југославију почело је 24. марта 1999. године. За 78 дана бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, међу којима је било 126 деце. Нема прецизних података о штетним последицима бомбардовања по здравље људи, иако многи указују на њихово постојање и тешко мерљиве последице.

Медикални онколог Душан Ристић каже да је 2001. било око 200.000 оболелих од малигних болести, а да их је 2011. било 250.000.

„То је тренд који није забележен нигде другде и директно се повезује са последицама бомбардовања“, тврди Ристић.

Наводи да су код пацијената са Косова забележене „бизарне форме класичних обољења“.

„На КиМ је међу албанском популацијом такође велики број оболелих од малигних болести. Генерално, код пацијената се јављају агресивније или индуковане форме, а повезујемо их са ефектима зрачења или осиромашеног уранијума“, сматра онколог.

Он истиче да су тумори најчешћа малигна обољења.

„То је зато што се осиромашени уранијум при контакту са чврстом материјом распршује и изазива велику контаминацију. По броју оболелих и умрлих од карцинома, Србија је прва у Европи. Парадокс је да смо истовремено смањили број пушача, а да су ове бројке оболелих и умрлих и даље високе. Годишње имамо 7.000 оболелих, а следе оболели од карцинома дојке и дебелог црева – око 4.000 годишње. И остали карциноми добијају на замаху“, наводи Ристић.

Онколог наглашава да је проблематично што у држави не постоји свеобухватна анализа, већ се проблем посматра парцијално.

„Трендови су јасни, потребно је да се документују и докажу. У настанку рака не игра само једна ствар, већ то замислите као неку врсту домина. Требало би више њих да падне да би се појавио рак. Под тим мислим на узроке рака као што су загађеност ваздуха, начин живота и исхране, недовољна брига о репродуктивном здрављу и неконтролисана употреба хормонских терапија“, указује Ристић.

Он сматра да ће се последице употребе осиромашеног уранијума на територији Србије осетити у наредним генерацијама.

„Ово до сада су прве анализе. Дефинитивне ефекте очекујемо у другој или трећој генерацији“, упозорава Ристић.

РТС