КОХА: Стагнација у дијалогу искушава ЕУ

Осамнаест месеци без састанка на високом нивоу – дијалог између Косова и Србије је стао. За обе стране, које се суочене и са унутрашњим изазовима, коначан договор делује далеко. Аналитичари тврде да би међународна заједница требало да пружи снажнији притисак на обе стране како би се постигло међусобно признање, а не само нормализација односа, и да треба имати план Б ако дијалог не успе.

Прва посета Петра Соренсена Приштини, као специјалног изасланика Европске уније за дијалог Косово-Србија, догодила се у тренутку када овај процес, чини се, није ни на чијој агенди.

На Косову, пажња је и даље усмерена на постизборне изазове, док се Србија суочава са протестима и унутрашњим немирима.

Упркос томе, порука европског изасланика била је јасна: Дијалог мора да се настави.

„Дијалог је да се осигура да постоје састанци. Да ли ће то значити компромис или не, то зависи од страна да одлуче. Дијалог је због тога и то радимо од 2011. године“, рекао је Соренсен 17. марта у Приштини.

Пре 14 година почели су први кругови преговора између Косова и Србије, посредовани од стране Европске уније. Током година, они су се одвијали са различитим интензитетом – понекад брже, понекад спорије. Било је на десетине споразума и обећања, али многи од њих нису спроведени.

Лидери су се сменили у Бриселу, Приштини и Београду, али се променила и нарација. Док се некада говорило о међусобном признању као главном циљу, сада се говори само о нормализацији односа.

Соренсен је, након састанка са косовским званичницима, нагласио потребу да дијалог буде настављен, али је рекао да жели да саслуша обе стране пре него да донесе одлуку о наредним корацима.

„Циљ је да се процес настави и да иде напред. Имао сам дискусије овде у Приштини, али морам ићи и у Београд. Након што обавим ове разговоре, погледаћу где смо“, рекао је Соренсен.

Изгледа да стране нису ни близу, пише Коха. Нема преговора на високом нивоу од септембра 2023. године.

14. дана тог месеца, косовски премијер, Аљбин Курти, и председник Србије, Александар Вучић, састали су се у Бриселу, уз посредовање тадашњих европских лидера, Џозепа Бореља и Мирослава Лајчака.

Десет дана након тог састанка догодио се оружани напад у Бањској, где је наоружана група Срба убила једног косовског полицајца. Каснији покушаји ЕУ да седне оба лидера за преговарачки сто нису успели – углавном због услова које је једна страна поставила, а друга их одбила.

Након састанка са Соренсеном, и Курти и косовска председница, Вјоса Османи, имали су низ захтева према њему: од укидања казнених мера ЕУ према Косову, до предаје групе из Бањске косовским властима.

За посматраче дијалога, лопта је заправо у дворишту ЕУ. Они кажу да је време да се овај блок фокусира на један конкретан циљ, а то је узајамно признање, јер је, према њиховом мишљењу, то срж проблема и то треба директно решити.

Леон Хартвел, виши сарадник на ЛСЕ ИДЕАС – Школа за економију у Лондону, више је говорио у програму Expose Радија Слободна Европа:

„Заиста је важно да узајамно признање буде стављено у први план овог дијалога, јер је идеја о нормализацији веома нејасна. Ако немате јасан циљ, не трудите се ни да постигнете нешто специфично“.

„Зато мислим да Соренсен треба да постави овај циљ испред себе, како би могао да покрене стране у одређеном правцу и реши овај конфликт једном заувек“, каже Хартвел.

Вучић упорно тврди да Србија никада неће признати независност Косова. Његов фокус је на оснивању Заједнице општина са српском већином на Косову – што често износи као услов за наставак дијалога са другом страном.

За ову Заједницу постоји споразум још из 2013. године, али Косово – упркос међународном притиску – никада није спровело, из страха да би такав механизам, са широким овлашћењима, могао утицати на функционалност Косова.

Косово је већ добило нацрт статута ове Заједнице, који је припремила ЕУ, али чини се да се и он сада више не разматра.

Председница Османи је ове недеље изјавила да нацрт, као такав, не би добио зелено светло од Уставног суда.

„Лично верујем да није у складу са Уставом Републике Косова, није у складу ни са вредностима и нормама Европске уније и стандардима Савета Европе, нити са одлуком Уставног суда из 2015. године“, рекла је Османи.

Заједница са широким овлашћењима донела би ризик од стварања Републике Српске на Косову, каже Хартвел, позивајући се на српски ентитет у Босни и Херцеговини, који има законодавну моћ.

„Постоји снажно уверење да би Асоцијација помогла у напретку дијалога, али сам веома скептичан по том питању. Можда би опција за Косово била да представи ублажену верзију Асоцијације и, на неки начин, да је примени, само да би ућуткала критичаре“.

„Али, наглашавам, примена Асоцијације са јаким извршним овлашћењима била би врло проблематична за Косово“, каже Хартвел.

Курт Басуенер, из Савета за демократизацију политике у Берлину, каже да је Босна и Херцеговина, због унутрашње организације, остала нерешено питање већ деценијама. Не искључује могућност да и однос између Косова и Србије остане такав, па сугерише да се све стране врате почетном декларисаном циљу: узајамном признању.

„Нико више не говори о признању. Сви говоре о нормализацији, а то није у интересу Косова, и рекао бих да није ни у интересу демократске Србије“, каже Басуенер.

У светлу брзих геополитичких промена, он каже да Западни Балкан, уопште, представља регион у којем ЕУ има велики потенцијал да утиче на стабилизацију ситуације, а питање Косова и Србије је, према његовим речима, кључно за ту стабилност.

„Надам се да ће доћи до преиспитивања и реорганизације политика од стране Европске уније. Још увек не видим никакав доказ за то – ни у институцијама ЕУ, ни у државама чланицама – иако ће бити потребно дуже време да се окрене брод у другом правцу. Разумљиво је да су се фокусирали на то како да помогну Украјинцима, ако се Американци повуку, како да се легитимно бране… То су приоритети, али Западни Балкан је једино место на свету где ЕУ може заиста бити одлучујућа“, каже Басуенер за Expose.

Аналитичари верују да ЕУ још увек има полуге према Косову и Србији да их гура ка договору, иако условљавање њиховог европског интегрисања нормализацијом односа до сада није дало резултате.

Хартвел каже и да Запад мора имати јасну Б опцију ако дијалог пропадне.

„Једно од решења могло би бити да пет земаља које још нису признале Косово, то учине. Јер, у том случају, Србија не би могла рећи да је питање признања Косова још увек у ваздуху. Морала би да се бави са Косовом које признају све чланице ЕУ. А, ако заиста жели да постане чланица ЕУ, Србија би морала да делује у оквиру тог оквира“, каже Хартвел.

Међутим, неки су спекулисали да са председником Доналдом Трампом у Белој кући, Србија има више простора за маневрисање, због својих ужих, било политичких или економских веза са људима блиским Трампу.

Аналитичари кажу да фокус Косова треба да буде на очувању двопартијске подршке у Вашингтону.

Према Хартвелу, Косово треба да се позиционира као поуздан партнер, посебно у питањима безбедности и економије, као и да повећа сарадњу са САД у области енергетике и одбране.

Последњих година, Влада Косова, предвођена Аљбином Куртијем, суочавала се са повременим критикама америчких званичника због одређених потеза на Северу, које су оценили као некординисане и са негативним утицајем на српску заједницу.

Последњи познат контакт који је Косово имало са Белом кућом била је писмо које је председник Трамп послао председници Османи поводом 17. годишњице независности Косова у фебруару.

У том писму, Трумп је обећао проширење веза са Косовом и није споменуо дијалог о нормализацији односа између Приштине и Београда.

У ЕУ нису одговорили на питање Радија Слободна Европа да ли планирају да позову састанак између лидера Приштине и Београда у скорије време. Такође, није јасно ни да ли ће одговорити на позив.

С обзиром на то да Косово још увек нема нову владу, после фебруарских избора, и са сталним протестима у Србији, једина ствар која сигурно напредује је календар.

Извор: Коха (Текст је изворно преведен са албанског; јучерашње издање)
Превод: Коссев