Сведок на процесу Тачију: Српски новинари 1998. били притворени у Главном штабу ОВК

Сведок Наим Маљоку изјавио је јуче пред судом за злочине ОВК у Хагу да је та албанска формација држала двојицу српских новинара, које је отела у јесен 1998. године, у свом главном штабу у околини Липљана, пише Бета.

У наставку суђења бившем вођи ОВК Хашиму Тачију и саоптуженима за ратне злочине на Косову и у Албанији 1998. и 1999. године, Маљоку је рекао да је од средине новембра 1998. био шеф „оперативног директората“ у Главном штабу ОВК, који се тада налазио у селу Дивљане, у општини Липљан.

У „белој кући“, у којој је било седиште Главног штаба ОВК, била су затворена двојица новинара, које је претходно у околини Липљана отео и привео командант 121. бригаде ОВК Шабан Драгај под изговором да су на Косову били без акредитације ОВК, казао је Маљоку. Према оптужници, то су били новинари Тан‌југа Небојша Радошевић и Владимир Добричић.

За Радошевића и Добричића, које је ОВК отела 18. октобра 1998. на путу ка селу Магура код Липљана, био је задужен Агим Зогај, прецизирао је Маљоку.

„Ти новинари су ослобођени 28. новембра 1998. Били су тамо (у ГШ ОВК) око 14 дана. То није био затвор, те просторије су, после ослобођења новинара, користиле жене које су биле припаднице ОВК“, рекао је Маљоку.

Сведочење новинара

Небојша Радошевић је у октобру 2023. посведочио на суђењу Тачију и саоптуженима да су га припадници ОВК испитивали и злостављали током притвора који је, без суђења и пресуде, потрајао 40 дана.

Радошевић (58) је изјавио да му је у селу Седларе један војник ОВК „набио пушку у уста“, а да му је у притвору у селу Клечка „прећено ножем“ и да је био „премлаћен“, заједно с Добричићем.

У притвору у Клечки је Радошевић, како је изјавио, „чуо крике два српска полицајца“.

Описујући испитивање, Радошевић је казао да су му старешине ОВК у Седларама прво рекле да је оптужен за „шпијунажу“.

После петнаестак дана, по Радошевићу, старешине ОВК су му рекле и да је, заједно са Добричићем, осуђен на 60 дана затвора зато што је „ушао на територију ОВК без одобрења и новинарске ознаке на аутомобилу“.

Према оптужници, Радошевића и Добричића су, поред осталих, испитивали Тачи и Фатмир Љимај, који су потом „лажно тврдили“ да је новинарима било суђено.

„Никаквом суђењу ми нисмо присуствовали, нисмо знали ни да се водио процес, док нам нису рекли да смо осуђени на по 60 дана затвора“, испричао је Радошевић, додајући да није добио ни било какав документ о истрази, ни оптужницу, ни пресуду.

Радошевић је посведочио да је од једног од официра ОВК – кога је звао Студент – затражио пресуду, а да му је он одговорио да је „ратно стање“ и да „не може да им помогне“.

„Радошевићу, знаш и сам да нећете још дуго бити овде“, рекао је тада Студент, како се сведок присетио у судници.

Иако им је Студент, по Радошевићевим речима, обећао да ће „брзо ићи кући“, то се, међутим, није остварило, због чега су новинари Тан‌југа потом ступили у штрајк глађу.

Под међународним притиском, ОВК је Радошевића и Добричића ослободила 28. новембра 1998. године, на Дан албанске заставе. Њима је било речено да су „амнестирани“.

Радошевић је рекао да му је његов рођак, генерал Војске Југославије Душан Самарџић испричао непосредно пошто је ослобођен да је, у пресретнутом разговору, политички представник ОВК Адем Демаћи (Demaqi) рекао Тачију да би „новинаре можда требало ослободити, јер трпи велике међународне притиске“.

„Тачи је одговорио: ‘Пустићу их када ја хоћу, а не кад ми кажу’“, пренео је Радошевић у судници шта му је крајем 1998. или почетком 1999. рекао генерал Самарџић, тадашњи командант Приштинског корпуса Војске Југославије.

Исказ Наима Маљокуа на суђењу Тачију и саоптуженима биће настављен данас.

Маљоку је 124. сведок оптужбе од почетка суђења у априлу 2023. године. Према ранијој одлуци суда, тужиоци морају да окончају доказни поступак против оптужених до средине априла.

Оптужница

Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима које је ОВК прогласила за „колаборационисте“, као и над Србима и Ромима, у више од 40 притвора ОВК, оптужени су и Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су били водећи чланови Главног штаба ОВК.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, према оптужници, над Албанцима проглашеним за „колаборационисте“, Србима и Ромима у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији.

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године, пише у оптужници, у којој је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, са циљем преузимања контроле над целим Косовом, насиљем над свима које је ОВК сматрала „противницима“.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020. године, изјавили су да нису криви.