Ово је одлучено на састанку СПС-а: Формално уз Вучића, неформално на вези са опозицијом! СТРАШНО!
ПРИНТСКРИН ПОЛИТИКА
Социјалистичка партија Србије (СПС) званично наставља коалицију са Српском напредном странком, али неки потези и кадровске ротације указују на то да партија Ивице Дачића у свом добро познатом стилу не жели да стави сва јаја у једну корпу.
Председништво СПС-а једногласно је донело одлуку о наставку сарадње са СНС-ом и Александром Вучићем, поручивши да је то „у интересу Србије и српског народа“. У саопштењу се наглашава подршка државној политици, мир, стабилност, институционални дијалог и очекивано јасно одбацивање „улице и прелазних влада“.
Међутим, иза те декларативне лојалности крије се друга линија деловања. Како незванично сазнајемо, поједини функционери СПС-а, пре свих Бранко Ружић, активно одржавају комуникацију са представницима опозиције. То није ново у социјалистичкој стратегији држати блиске контакте са свима, да би се у случају промене односа снага безболно прешло на „нову страну историје“.
СПС зна да СНС још увек има већину и да је тренутно улазак у власт реалан једино преко сарадње с Вучићем. Али исто тако зна да политичка клима у Србији почиње да се мења. Отуд је СПС формално у коалицији, али неформално отворен за све опције — под условом да се њихов утицај и привилегије сачувају.
„Увек су знали да преживе“, каже један политички аналитичар. „То је суштина СПС-а бити довољно близу власти, али и довољно флексибилан да одмах после избора кажу: ‘Ми смо увек били уз народ’“.
Оно што партију чини посебно интересантном је покушај да у јавности задржи имиџ „државотворне левице“, док у исто време на терену функционише као прагматична група са добрим инстинктом за политичко преживљавање. Док Вучић може да рачуна на њихове гласове, СПС већ гради резервну писту — за сваки случај.
Ако власт остане ту су. Ако власт падне „ми смо говорили за институције“. А у међувремену, славе 35 година од оснивања. Истина, од социјализма је ту остала само боја, али политички рефлекс — да се увек буде ту негде, при руци — остаје јак као и 1990-их.
