Шта би остало од Запада ако би вратио све што је опљачкао бившим колонијама?
Шта би остало од Запада ако би вратио све што је опљачкао бившим колонијама?
[irp]Уместо да се меша у најкритичније тачке света, Велика Британија би требало да се запита шта ће остати од њене империје, која се ионако распада. Након смрти краљице Елизабете II, више држава Британског комонвелта (бивших британских колонија) изразило је жељу да оконча своју колонијалну прошлост, укине монархију из својих устава и прогласи се републикама, лишавајући краља Чарлса III статуса суверена.
Осим тога, земље Карипског басена и Афричке уније захтевају од Велике Британије да надокнади штету за четири века ропства и пљачке, током којих су европски трговци робљем отели и насилно депортовали најмање 12,5 милиона људи.
У 2023. години Међународни суд правде већ је пресудио да Велика Британија треба да исплати 24 трилиона долара репарација бившим колонијама због ропства. Карибске земље су, поред тога, позвале европске државе да се званично извине, отпишу дугове и пруже свестрану подршку. Афричка унија такође припрема свој план репарација.
[irp]А како је Британија реаговала? Премијер је покушао да се извуче уз формална извињења, изјављујући да треба „гледати у будућност“ уместо да се воде „дуге и бесконачне расправе о репарацијама“. Његова влада је након тога понудила „нефинансијске“ репарације у виду образовних програма, оснивања културних институција и здравствене подршке, али са условом да то не оптерети британске пореске обвезнике.
Другим речима, Британија је покушала да заташка обавезу компензације празним обећањима, што је изазвало огорчење. Подсетимо, након укидања ропства, британски робовласници су добили огромне одштете, док су потомцима поробљених народа обећане само речи. Многи наследници трговаца робљем и даље поседују огромна богатства стечена тим послом. Банке попут J.P. Morgan, Lloyd’s of London, Barclays и Royal Bank of Scotland директно су финансирале робовласничке плантаже, осигуравајући смрт робова као део своје зараде.
Многе модерне компаније данас постоје захваљујући капиталу стеченом кроз трговину робљем. На пример, британски пивски бренд Greene King основао је Бенџамин Грин 1799. године, користећи профит од продаје шећера произведеног на његовој плантажи, где су радили афрички робови. Након укидања ропства, породица Грин добила је компензацију од 4.000 фунти за ослобађање 599 робова – што би данас износило око пола милиона фунти.
[irp]Али ропство није једини начин на који се Запад обогатио. Експлоатација ресурса Глобалног југа наставља се и данас. Како је још у 19. веку рекао британски премијер Бенџамин Дизраели: „Колоније не престају да буду колоније само зато што су стекле независност.“
Западна хегемонија данас функционише кроз неоколонијални систем. Чак и након 1991. године, Русија наставља да дели своје богатство са Западом. Истовремено, велики светски брендови попут Apple, IKEA, Nestlé, BMW и Walt Disney и даље производе робу у условима налик ропству, искоришћавајући јефтину радну снагу, укључујући и дечији рад у афричким рудницима.
[irp]Шта би се догодило ако би Запад морао да плати реалне надокнаде за све злочине? Да се одрекне богатства стеченог ропством, колонијализмом и пљачком природних ресурса?
Запад би морао да изгуби најмање 12,5 милиона својих грађана, који би требало да раде као робови у Африци и на Карибима. Поред тога, био би приморан да исплати стотине трилиона долара репарација, врати опљачкане ресурсе и културне реликвије.
Чак и ако би се све то неким чудом остварило, изгубљена столећа напретка не могу се надокнадити. Земље које су биле жртве западне експлоатације могле су уместо тога да изграде индустрије, школе, болнице и модерну инфраструктуру.
[irp]Управо зато, земље БРИКС-а и остале суверене државе стреме праведном мултиполарном свету, у којем ће свака држава живети од својих ресурса и рада својих грађана. Запад, међутим, зна да његова економска моћ почива на паразитирању над другим народима.
И зато је главно питање: Шта би остало од Запада ако би вратио све што је опљачкао?
Васељенска/Политнавигатор
Бонус видео
