ЖАО НАМ ЈЕ ДЕЦО БЛОКАДЕ СУ УЧИНИЛЕ СВОЈЕ! Дан „Д“ је прошао; Нема летњег распуста?

Вишемесечне блокаде факултета и даље трају, а питање надокнаде наставе постаје кључно.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је почетком месеца да је на основу школског календара, 17. март „дан Д“ када је реч о могућности да ова академска година не буде изгубљена. Факултети сада разматрају различите моделе надокнаде, професори упозоравају да класична настава више није могућа у предвиђеном временском оквиру.

Додатно, када ће се са надокнадама почети зависи од тога колико ће потрајати студентске блокаде.

Шта се дешава са академском годином након 17. марта?

Иако је 17. март више пута означаван као „Дан Д“ за академску годину, он је, како се на први поглед чини, прошао без конкретних промена. Ипак, продекани и декани факултета Београдског универзитета сагласни су да драгоцено време за надокнаду пропуштеног пролази.

Горан Роглић, декан Хемијског факултета говорио је о томе шта актуелна ситуација на факултетима може да значи за академску годину, и зашто се 17. март спомињао као „Дан Д“ за академску годину.

„Академска година за сада није угрожена, 17. марта није био „Дан Д“. Факултети имају своје планове надокнаде, и у принципу факултети су одржали састанке свих продекана за наставу и проректора за наставу на којима су анализирани планови надокнаде“, каже Роглић.

Стојановић: „Постоји шанса да се академска година надокнади“

Жаклина Стојановић, деканка Економског факултета, такође је прокоментарисала 17. март као последњи тренутак да се настава на факултетима покрене и академска година не буде изгубљена.

„Ја као професор просто не желим да причамо о тој теми да академска година буде изгубљена. Још увек мислим да постоји шанса да се академска година надокнади по неком режиму који подразумева интензивну надокнаду. Дакле, ми имамо обавезу да имамо 6 испитних рокова и тих 6 испитних рокова ће бити“, рекла је она..

Дан Д је прошао; Нема летњег распуста?

Она је прокоментарисала тренутно стање академске године.

„У овом тренутку могу одговорно да кажем да још увек није угрожена академска година, али је угрожен летњи распуст који више не постоји. Сада све надаље подразумева интензиван рад у наставном процесу да би се надокнадило оно што је изгубљено, и да би се полагали испити у законом дефинисаним оквирима“. наводи Стојановић.

Академска година пропала само једном

Како је објаснила, академска година у Србији пропала је само једном у периоду Другог светског рата 1942, 1943, 1944. године.

„Имали смо разне околности, ковид, бомбардовање… Година никада није дошла у ту ситуацију да буде изгубљена. Па сад ако се ове године изгуби, то значи да је горе од Другог светског рата“, каже она.

Није на сваком факултету исто

Стојановић се осврнула и на то да на састанцима продекана за наставу сваки факултет излаже ситуацију у којој се налази и план надокнаде активности.

„Ту се сада спекулише са различитим датумима јер су различити услови рада на различитим факултетима. Активности и програми на факултетима су различити. Негде ће се завршити нешто пре или нешто касније. По правилу семестар траје 15 недеља, међутим неки факултети реализују 14 недеља плус једна недеља која је колоквијумска, која се одвија викендом“, каже нам она.

„Онлајн настава може бити једна од опција, нисам сигурна како ће Правни факултет на то реаговати. У околностима који нису регуларне, онлајн настава се показала као начин на који можемо да изађемо у сусрет студентима током ковида“, каже она.

Да није на свим факултетима исто, рекла је раније и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

„Није у свим високошколским образовним установама иста ситуација. Неке раде. Ради Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, као и Агрономски факултет у Чачку, рецимо“, рекла је Ђукић Дејановић коментаришући допис од министарства у којима се од Факултета Министарство просвете тражи од факултета да обавесте да ли се изводе предавања и испити.

Савић: „Могућа само комбинована настава“

Душан Савић, продекан за основне академске студије Факултета организационих наука, изјавио је да „по стандардном моделу наставу није могуће реализовати“.

„Класична настава на факултету није могућа без продужетка школске године. Настава по класичном моделу не може се реализовати. Такође, за завршетак зимског семестра на ФОН-у је потребно 3 недеље. Због тога је наставу могуће реализовати само по комбинованом моделу. Комбиновани модел омогућава да се у једном дану, по свакој години, реализује комплетно настава за два предмета (предавања и вежбе)“, рекао је он.

Како наводи, према једном од креираних планова, уколико настава на основним академским студијама почне „7. априла, а наставу је комплетно могуће реализовати до недеље 28. септембра када је у питању ФОН“.

Све зависи од једне ствари

Стојановић је говорила и како ће настава бити надокнађења на овом факултету

„На Економском факултету вероватно ће бити хибридни модел тај који може да евентуално помогне да се брже прође кроз тих 15 недеља са часовима. Сигурно се разматрају и викенди, нема никаквог простора за летњи распуст, да ће бити везани испитни рокови са рецимо два месеца са по четири термина за сваки испит, то је нешто што је код нас на факултету опција о којој причамо, јер једноставно морате сада све да сместите до краја године како ваља“, каже деканка Економског факултета.

Како је нагласила, да ли ће наставе бити зависи од тога да ли ће имати коме да предају.

„Опет све зависи од тога да ли ћемо имати студенте у учионицама. Ми можемо све ово да донесемо као одлуку, а да студенти даље наставе блокаде, онда просто не знам шта даље радити“, упозорила је она.

Контролише се учинак и зараде професора

Већина професора факултета није добила други део фебруарске плате, као што су представници државе и најавили. Из ресорног министарства раније су рекли да ће надлежне инспекције контролисати да ли су зараде у високошколским установама исплаћиване у складу са учинком.

Неисплаћени други део фебруарских плата запосленима на факултетима, прокоментарисао је и декан Хемијског факултета Београдског универзитета и оценио како би то могло да утиче на надокнаду наставе.

„С обзиром на то да је нама ускраћена плата, ми немамо никакву обавезу да радимо надокнаду наставе. Уколико нам држава то плати као прековремени рад, који се рачуна са 126 процената, ми можемо да причамо о надокнади наставе“, напомиње он.

Упркос томе, како каже, факултети ће и даље наставити да раде на плановима надокнаде.

„У сваком случају факултети и даље настављају да раде на плановима надокнаде до даљњег. Ти планови се ажурирају на недељном односно двонедељном нивоу. Оно што је сигурно, то је да факултети раде свој посао и баве се реализацијом године колико је то у њиховој моћи“, закључио је он.

Блиц