Док се Шиптари и Хрвати удружују у војном пакту против Србије, блокадери као корисни идиоти разбијају државу изнутра!

srbija-kosovo-albanija-hrvatska-vojska-foto-Freepik-Valda-Kalnina-Martin-Divisek-epa-ringier-kombo-2-872x610

FOTO: FREEPIK/VALDA KALNINA/MARTIN DIVISEK/EPA/RINGIER KOMBO

У времену када се око Србије стеже војно-безбедносни обруч новог тројног пакта Хрватске, Албаније и тзв. Косова, који је формализован Декларацијом из Тиране и у потпуности уклопљен у планове НАТО пакта и Европске уније, унутрашња дестабилизација Србије добија опасне размере. Док се на југу границе Србије припрема нова линија фронта, у срцу земље подижу се барикаде – али не од стране спољашњег непријатеља, већ од сопствених народа, заведеног и инструментализованог од стране опозиције и њених медијско-политичких покровитеља.

Студенти и блокадери који, у добром делу несвесно, излазе на улице верујући да се боре за правду, у суштини играју улогу корисних идиота у плану који превазилази локалну политику. Њихово поверење злоупотребљавају структуре које већ деценијама сарађују са актерима који су најотвореније деловали против територијалног интегритета и суверенитета Србије – са властима у Тирани, сепаратистичким структурама у Приштини и њиховим војним и обавештајним покровитељима из НАТО савеза.

У тренутку када Албанија и Хрватска делују као гласноговорници шиптарских интереса у Бриселу и Вашингтону, и када исти актери формализују војну сарадњу у циљу обезбеђивања Коридора 7 за несметано кретање трупа према Русији – а преко српске територије и науштрб српског безбедносног положаја – у Београду, Новом Саду и другим градовима, под изговором борбе за слободу, изазивају се унутрашњи сукоби и друштвени расцеп.

Реч је о стратегији двоструког притиска: спољашњем, војно-геополитичком, и унутрашњем, психолошко-пропагандном. Управо они који данас предводе протесте у Србији, били су и јесу директно или посредно повезани са странцима који отворено подржавају независност лажне државе Косово. Њихово ћутање на Тиранску декларацију и подршка хаосу у Србији говоре довољно.

Наивно је веровати да спонтано организован студентски покрет у време највећих геополитичких турбуленција није део ширег плана. У том смислу, свако ко данас блокира институције, улице и болнице – свесно или не – делује у корист оних који желе слабљење Србије као предуслов њеног коначног подређивања и пораза. Такав чин није политички протест. То је сарадња у процесу који има своје координационе центре далеко од Трга Републике.

Никола Вукасановић / Васељенска