Трговински рат између САД и ЕУ: Ко ће кога надјачати?

Трговински рат између САД и ЕУ: Ко ће кога надјачати?

[irp]Трговински односи између Европе и САД постају све напетији. Као одговор на америчке увозне царине од 25% на челик и алуминијум из Европе, ЕУ је узвратила увођењем царина на америчку робу у вредности од 26 милијарди евра.

Ова ситуација је веома неповољна за Европу, јер Брисел трговинске односе са Вашингтоном сматра најважнијим на свету. Укупна вредност робне и услужне размене између САД и ЕУ премашује 1,5 билион евра. Администрација Доналда Трампа увела је царине јер САД имају негативан трговински биланс са Европом. Највећи ударац задали су металуршком сектору и европској аутомобилској индустрији. Европски произвођачи аутомобила страхују да ће, након ових мера, на ред доћи и заштитне царине на њихове аутомобиле, што би их могло гурнути у још већу кризу, посебно у конкуренцији са кинеским произвођачима. Индустрија је већ ослабљена деиндустријализацијом и преласком на производњу електричних аутомобила.

[irp]На овај начин, Трамп заправо кажњава Европу због њених мера у области дигиталне индустрије, „непоштене трговинске праксе“ и чак због тога што Данска није хтела да му прода Гренланд.

Сукоб око царина могао би додатно да ескалира у априлу, ако Вашингтон уведе нове мере. Европљани, страхујући од тог сценарија, тврде да такве мере крше правила Светске трговинске организације. Чини се да ће овај тарифни сукоб бити дуготрајан. Брисел је, међутим, спреман – механизам за увођење контрацарина припремљен је још 2023. године и чека само тренутак да буде примењен. То могу бити додатне трговинске баријере или друга ограничења на амерички извоз. Према изворима из Европске комисије, спектар могућих мера против САД је широк.

У међувремену, Трамп је најавио да ће 2. априла увести трговинске царине „против целог света“, називајући тај дан „даном ослобођења Америке од паразита“. Европљани, у покушају да избегну даље заоштравање, шаљу у Вашингтон емисаре једног за другим, надајући се да ће убедити Американце да попусте.

[irp]Међутим, прекид трговинских односа није у интересу ниједне стране, јер САД и ЕУ заједно чине трећину светске трговине, а дневни промет робе између њих износи око 4,5 милијарди долара.

Али Трамп има свој циљ – он захтева да Европа купује више америчких аутомобила и течног природног гаса, док истовремено изражава незадовољство европским порезима на услуге америчких технолошких компанија.

[irp]Као одговор, ЕУ планира да 1. априла уведе контрамере, укључујући обнављање царина на бурбон, фармерке и мотоцикле Harley-Davidson, које су биле уведене током Трамповог првог мандата, али их је Бајден привремено укинуо.

Међутим, тиме су европске опције исцрпљене. ЕУ углавном увози услуге из САД, а не робу, што значи да ће нове царине ударити по европским потрошачима, додатно убрзати инфлацију и смањити економски раст. То Американци добро знају – Европи је тешко да одговори истом мером.

В.Т./Васељенска

Бонус видео