Барбика: Од „Отпора“ до Трампа: Како се обојена револуција вратила кући

Суочени са стихијом протеста против председника Доналда Трампа и Илона Маска широм САД, неки конзервативни коментатори коначно су се сетили да их то подсећа на обојене револуције, америчку методу хибридног рата која је први пут употребљена у Србији 5. октобра 2000. године.

Особа под псеудонимом „Устаничка Барбика“ поставила је низ на мрежи Икс у понедељак, како би „освежила градиво“ о природи и тактици таквих преврата.

„Циљ обојене револуције је да изазове поделе и поремећаје“, написала је, додајући да такви покрети обично имају подршку из иностранства и користе инструменте за друштвено-психолошко ратовање.

Технике и тактика обојеног преврата

Такозвано „цивилно друштво“ обучавају, финансирају и наоружавају НВО и организације попут УСАИД-а, како би се водио инфо-рат, правила кореографија протеста, и организовала логистика за „промену режима“, наставља она.

Као први пример наводи „октобарску револуцију у Србији“, када су УСАИД и НЕД дали више од 30 милиона долара „Отпору“ да руши Слободана Милошевића. После се исти процес поновио у Грузији (2003) и Украјини (2004)

Према „Барбики“, тактика обојених револуција је да се све представи као спонтано догађање народа, док у пракси следи опробану технику дестабилизације, у коју спадају „злоупотреба аутентичног незадовољства“ на пример корупцијом, инфлацијом или цензуром; поларизација друштва по класним, расним, регионалним или лингвистичким линијама; поткопавање институција попут судова, полиције или изборног процеса; и на крају проглашавање власти за „нелегитимни режим“ и призивање нових избора или стране интервенције.

„Кључна стратегија је да се створе паралелне институције од „активиста“, НВО и цивилног друштва као моралних ауторитета. Њихов наратив замени владин, и одједном неизабрани људи воде политику“, пише.

Додаје да „циљ није само протест већ сламање режима. Да полиција одбија наређења, да се војска подели, да елите пребегну, да судије и изборне комисије поклекну: Присила власти да падне или се преда“.

Једна од карактеристика „обојене револуције“ је да намерно дели друштво, користећи тензије у друштву као оружје, да би онда на власт довела поредак подобан геополитичким интересима САД, вели „Барбика“ са преко милион пратилаца.

Њен низ је постао толико популаран да је привукао пажњу и Маргарите Симоњан, главне и одговорне уреднице РТ и медијске групе „Русија севодња“. Она је у коментару на Иксу приметила да обојене револуције и садашњи протести у САД имају „исти приручник, исте циљеве и исте финансијере“.

Тактика се вратила кући

Поређење тренутних протеста у Америци са обојеним револуцијама први је потегао Мајк Бенц, некадашњи Трампов саветник а сада шеф Фондације за онлајн слободу (ФФО). Он је 29. марта поставио снимак свог лајв-стрима из 2024. о квази-документарцу „Рушење диктатора“, филму који је „Отпор“ пустио 2002. као рекламу свог петооктобарског подвига.

„Ово је толико лажљиво и непоштено да је неопростиво“ изјавио је Бенц у једном моменту.

Током двосатне сесије, Бенц је објаснио технике и тактике обојених револуција, од тога зашто се увек инсистира на „мирним и ненасилним“ демонстрацијама без обзира колико се насиља на њима у ствари дешава, до тога зашто ЦИА, НЕД и УСАИД воле да раде са омладином.

На универзитетима, вели Бенц, увек могу да се регрутују „млади, глупи и мишићави“ који могу да стану у први ред на барикадама и попију батине од полиције, како би се то после делило на ТВ и друштвеним мрежама.

„Кад једном срушите власт, лако је Стејт департменту да именује другу“, напомиње Бенц, како у Београду тако у Кијеву 2014. године.

Срђу Поповића из „Отпора“ су САД после „користиле у свакој обојеној револуцији у 21. веку“, каже Бенц, док је „Институт за мир“ Данијела Сервера штитио албанску мафију која је за добробит САД пласирала хероин из Авганистана током дугогодишње америчке окупације.

Подсетио је и да је петооктобарска тактика била примењена током „арапског пролећа“ 2011. године, које је у земљама попут Либије и Сирије довело до грађанског рата и крвопролића.

„Искрено говорећи, нисам имао замерки на ову технику – док се није вратила кући“, рекао је Бенц, поредећи рад „Отпора“ са деловањем демократа у САД против Трампа 2024. године.

„Ми смо сада Срби деведесетих“

Доказе да је ово спољнополитичко оружје употребљено унутар САД први је приметио Дерен Бити, некадашњи Трампов текстописац, у лето 2020. Он је насиље наводно инспирисано смрћу Џорџа Флојда врло брзо прогласио за обојену револуцију.

Иако су „мирни демонстранти“ у јулу 2020 јуришали на Белу кућу, преврат је ипак постигнут на изборима у новембру, захваљујући рекордном броју поштанских гласова за Џоа Бајдена, којима после није могло да се уђе у траг. Покушај Трампових присталица да се успротиве „покраденим изборима“ претворио се у нереде на Капитол хилу 6. јануара 2021.

Демократе, међутим, нису биле расположене за толерисање тактике „обојене револуције“ и брзо су извеле војску на улице, а виновнике нереда почеле да хапсе. Бити је ситуацију описао овако: „Више од 70 милиона Американаца су сада де факто Срби деведесетих“.

После Трамповог повратка у Белу кућу прошле године, Бити је именован за подсекретара за јавну дипломатију у Стејт департменту. У међувремену, америчка „дубока држава“ је технике и тактике обојене револуције поново извукла из нафталина, наводно само за унутрашњу примену.

Икс, Insurrection Barbie
RT