Вулетић: Декан би да нас укључи у расправу о платама, а за обуставу наставе нас није питао

(Фото А. Васиљевић)
Социолог Владимир Вулетић изјавио је данас да би у решавању тренутне ситуације на факултетима централну улогу морале да имају управе факултета и универзитета које се, како је оценио, нажалост крију иза студената блокадера представљајући њих као фактор који би требало да пружи коначну оцену и решење.
Вулетић је за К1 ТВ рекао да обарање сајта Филозофског факултета у Новом Саду како би се спречило гласање о могућности да се успостави одржив модалитет рада наставника са студентима у условима блокаде зграде – застрашивање и, како је рекао, ненасилно насиље које траје већ четири месеца.
Он је истакао да би електронско изјашњавање студената о наставку наставе дало одређени легитимитет и показало право стање.
„И професори су под одређеном врстом виктимизације. Наш декан сада хоће преко неких комисија да нас укључи да ми расправљамо о томе да ли треба писати министарствима за плате. Он је самостално са деканским колегијумом донео препоруку да се настава обуставља, тада нас није питао да ли смо за то, а сада не би да једини буде одговоран него да и ми сви учествујемо“, навео је Вулетић.
Он је додао да би могло приближно да се израчуна колико је оних који желе на наставу и колико је оних који су за блокаде, уколико се узме у обзир то да блокаде факултета на дневном нивоу у нормалним околностима одржава између пет и 50 људи, а да на племумима буде између 100 и 300 студената.
„Мени ти студенти који су у блокади више нису интересантни, не видим зашто се о њима толико прича. Они су једна организована мањина која има своје циљеве, којима је блокада сама по себи постала циљ. Оног тренутка када су изашли и када нису хтели да чују шта председник има о захтевима да каже, тада ми је постало јасно да то са захтевима нема много везе“, рекао је Вулетић.
Према његовом мишљењу, и студенти у Пионирском парку покушавају да буду организована мањина која има неку врсту подршке, а у највећем проблему је велика маса неогранизованих студената који немају никакву подршку, о којима нико не прича и који очекују од државе да они који су надлежни обезбеде законитост рада.
Коментаришући то што је министарка просвете у техничком мандату Славица Ђукић Дејановић изјавила да је 15. април последњи термин да факултети у блокади почну да раде и да се спасе академска година, Вулетић је оценио да је министарка много раније морала да се бави питањем надокнаде наставе и повратка на факултете како не би сада држава морала административним мерама нешто да покушава.
„Никада није касно и важно је да се нешто уради. Ми стално причамо о блокадерима, студентима који желе да уче, те две струје и они су медијски покривени, али ви у Србији имате 200.000 студената на државним универзитетима и њих нико ништа не пита. Да ли када вам се поквари струја у кварту сами порављате или чекате да је поправе они који су за то задужени?“, упитао је Вулетић.
Он је додао да се професори више не крију толико иза студената блокадера од како је почела прича о платама, што, како је указао, представља додатни проблем јер испада да су плате важније од диплома и знања.
„Ја могу да прихватим неку врсту грађанске непослушности, али она подразумева да ви свесно кршите прописе и законе и да сте спремни из тог разлога да трпите одређене санкције. Код нас је грађанска непослушност то да ми кршимо, али нисмо никакве санкције спремни да трпимо“, сматра Вулетић.
Политика
