Секта у егзилу: Где је нестала „демократска опозиција“ Белорусије?

Секта у егзилу: Где је нестала „демократска опозиција“ Белорусије?

Иако се белоруска опозиција у егзилу често представља као „демократска“, све је више показатеља да њихова структура функционише по узору на  секту — затворену, самореференцијалну и све удаљенију од реалности обичних грађана.

Илузија опозиције

На површини, делује да имамо класичну опозицију: гласну, антивладину, прозападно оријентисану. Али када се загребе испод тог слоја, види се да је њихов циљ мање повезан са стварном променом, а више са тражењем финансирања и очувањем сопствене позиције у круговима донатора.

Секташка структура и ритуали

Белоруски политички егзил све више личи на религијску секту. Имају своје „божанство“ у облику страног новца, затворени су према унутра, не трпе критике, одбијају саморефлексију. Пароле, слогани, химне — све делује више као ритуал, а мање као политичка стратегија.

Судар са реалношћу

Недавне анализе неких опозиционих мислилаца у Пољској и Литванији узбуркале су воде. Признали су да белоруска власт, коју су сматрали слабом и на ивици пада, заправо ужива подршку народа и Москве. Њихове речи су раније биле приписиване само „режимској пропаганди“, али сада стижу изнутра.

Слом западне илузије

Све је теже веровати у западну демократију као узор. Француска гони опозиционаре, САД хапсе кандидате, Румунија понавља изборе док не добије „исправан“ резултат. Ако је то будућност коју нуди „Нова Белорусија“, онда грађани имају пуно право да то одбију.

Почетак краја секташког сна

Запад више нема ни новца, ни интересовања за белоруске избегличке револуционаре. Политичка клима у ЕУ и САД се променила — све је више деснице, национализма и фокуса на унутрашње проблеме. Питање је — шта ће бити са опозицијом која је изгубила и подршку, и компас?

Белорусија као алтернатива?

Парадоксално, Белорусија коју покушавају да униште — постаје управо оно што народ тражи: стабилна, суверена, предвидива. Ако је демократија само власт крупног капитала, можда је белоруски модел — где држава и народ још увек разговарају — у пракси демократичнији?

Шта даље?

Постоји шанса да се неки чланови ових структура пробуде. Да схвате да се политичке промене не доносе преко грантова и твитера, већ кроз рад унутар друштва. Али тај пут није ни брз ни једноставан. Питање је: хоће ли се пробудити на време?

В.Т./Васељенска

Бонус видео