ГЕНИЈАЛАН ПЛАН: Немачку ће предводити Грета Тунберг. Остаје још само да уклоне Трампа

ГЕНИЈАЛАН ПЛАН: Немачку ће предводити Грета Тунберг. Остаје још само да уклоне Трампа.

Протеклог викенда, Американци су изашли на улице у знак протеста против трговачке политике свог председника, Доналда Трампа. Тарифни рат, који је започела америчка администрација против великог дела света, довео је до раста унутрашњих цена, а инфлација – ако је веровати анкетама – постаје највећи проблем за просечног грађанина.

[irp]Чак и ако анкете не говоре пуну истину, овакво масовно незадовољство део је много ширих процеса. Снаге које су месецима изгледале успавано, одједном су се пробудиле и отпочеле напад на Трампа – удари ће сада долазити са свих страна. Демократска странка, либерална интелигенција, „вашингтонска мочвара“, глобалистичке елите, канадска влада, Урсула фон дер Лајен и сви остали – наступиће као јединствен фронт, јер „јуче је било прерано, а сутра ће бити касно“.

Сам Трамп им је дао сигнал за напад када је започео тај тарифни рат, као да је то учинио намерно, свима упркос. Ни економске власти САД не поричу да ће то убрзати инфлацију. Берзански индекси већ су изгубили све што су добили током његовог мандата и приближавају се нивоима из доба његовог претходника.

[irp]Неколико дана пре тога, анкете су показале пад подршке – Трамп је пао на 43%, што је рекордно ниско. Џо Бајден, чак и у својој најслабијој години, није падао испод 45%. Другим речима, „медени месец“ између Трампа и народа завршен је – и то пре времена.

Уобичајено је да првих 100 дана владавине протекну у некој врсти затишја, али Трамп није чекао – он је објавио и почетак тарифног рата и његове последице, говорећи: „мало ћемо трпети, али онда ћемо направити одличан договор“. Његови противници су само требали да се припреме. И, судећи по протестима – припремили су се. Опозициона „спавања“ била су само привид.

Треба ипак признати: Трамп је једна ретка врста политичара на Западу – тип који барем покушава да испуни оно што обећа. Не увек успешно, али упорно. Његова упорност понекад делује трагикомично: сећате се кад је обећао зид према Мексику и још тражио да га Мексико плати? Ни новца ни обећања није добио – али он је стварно покушао. Исто је и сада: обећао је тарифе – уводи тарифе. За њега су обећања важнија од новца.

[irp]И баш зато је неприхватљив западној елити. Јер Трамп, уз све остало, обећао је тој елити много непријатности. Њега не занимају трошкови таквих обећања – и то је показао. Док би други политичар био опрезнији, Трамп иде директно.

Сорошу, Урсули и осталим глобалистима је много лакше с политичарима који једно говоре народу, а друго раде у пракси. Савршен пример таквог типа је будући немачки канцелар Фридрих Мерц – који је дан након избора већ заборавио сва своја предизборна обећања.

Мерц је, у жељи да узме милијарде евра за војску, одустао од свега што је причао. Под њим ће Немачка наставити политику претходне леволибералне владе: укидање бензинских мотора, прихватање миграната, сукоб с Русијом, губитак индустрије и борба против глобалног загревања.

[irp]У том контексту, скоро да и није важно да ли ће Немачку водити Мерц или Грета Тунберг. Грета је барем искрена – као и Трамп – ради оно што обећа. А Мерц глуми умереност, а ради шта би радила и Грета.

Неки Немци то препознају: истраживања показују пад подршке Мерцовој странци и истовремени раст „Алтернативе за Немачку“. Први пут у историји, обе партије су изједначене. Партија коју су некада називали „нацистичком“, сада има исту подршку као и странка елите.

Али не зато што су Немци постали нацисти, већ зато што их елита више уопште не поштује. Најбољи пример је управо споразум о новом задуживању.

[irp]Иронија је у томе што су исти медији који хвале Мерца, ти који бесне на Трампа. Немцу са подршком од 24% предвиђају светлу будућност. А Американца са 43% оптужују за диктатуру.

Што је најзанимљивије, и немачки народ је протестовао викендом – али не против своје елите, већ против Трампа и његових тарифа. То показује колико је глобална координација напада на Белу кућу снажна – од Њујорка до Горлица.

Инстинкт у оваквој ситуацији је да се пожели срећа Трампу – јер има заиста непријатне противнике. Али постоји један проблем: није он обећао само тарифе против Европе, већ и санкције Русији, ако се не испоштује његова иницијатива о ускршњем примирју.

[irp]Сукоб с Русијом му тренутно не иде у корист – управо је нормализација односа с Москвом један од ретких успеха у првих сто дана, заједно са „чишћењем бирократије“ уз помоћ Илона Маска.

Али Трамп не ради оно што му је корисно – ради оно што је обећао. И не размишља пуно о последицама.

Дмитриј Бавирин/РИА НОВОСТИ

Бонус видео