ДВЕ СРБИЈЕ: ТРОБОЈКА У БЕОГРАДУ, СДА ЗАСТАВА У НОВОМ ПАЗАРУ (ФОТО)
(фото:Ало.рс)
ДВЕ СРБИЈЕ: ТРОБОЈКА У БЕОГРАДУ, СДА ЗАСТАВА У НОВОМ ПАЗАРУ.
[irp]Док су у Београду хиљаде руку носиле највећу заставу Србије, блокадери су у Новом Пазару дочекали „заставу Санџака“.
Две заставе и два лица Србије. То су данас сви имали прилику да виде.
Преко 200 метара дугачка је застава, коју су од зграде Владе до Скупштине носиле руке наших грађана. Заставу Србије. Трбојку.
[irp]Али, још једна застава појавила се истог дана. Лажна застава. Подла. Она која би да дели Србију. Застава Санџака. Она која означава отцепљење те територије.
[irp]Носиле су је прљаве руке оних који су месецима галамили, а годинама уништавали. Да би нас вратили у амбис. Руке блокадерске.
Нас у амбис, а Србију у прошлост и пропаст.
[irp]Две заставе. Два лица Србије. А избор је само један.
Шта још чекаш?
Дарко Ковачевић/Ало.рс
ФОТО:Ало.рс
Бонус видео
Нема никаквих изненађења и све се ту зна. Него, данас (субота) власт има ИЗУЗЕТНО ДОБРУ ПРИЛИКУ да поентира у вези са „звучним топом“. Треба да стави два „топа“ (стерео) на видном месту на звучнике разгласа на бини и кад буде неки певач певао, прво, се упозори публика, а онда се сав звук из миксете ради демонстрације преусмери са звучника разгласа на „топове“. Тако би се цела та прича демистиковала и жути терористи би били исмејани. „Баја мали Книнџа упуцао публику“.
Еј, студенти, „жалосна вам мајка“ не познајете историју Косовског вилајета тзв.
Санџака па идете као грлом у јагоде. А, после анексије БиХ од стране Аустрије
1878.г.дошло је до страха муслимана због недела чињених Србима у БиХ па је
дошло до масовне сеобе према Турској. Међутим показало се да Аустријанци
нису стали на српску страну па је тако стампедо заустављен. Они који су се тада
нашли у области данашњег Санџака, муслимани из Босне, су ту остали. Тај простор
је био насељен Србима а број мухаџира (исељеника) био је велики и они су без
обзирно запосли те српске просторе. У једном тренуку дошло је до ситуације да је
6 ага егзистирало од рада једног чипчије Србина. То се више није могло издржати
па су се Срби почели исељавати са тих простора – данашњег Санџака. Изв.
Капитално дело др. Бранка Перуничића: „Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету“