СТУДЕНТИ У ЗАГРЉАЈУ „ПАТРИЈАРХА ЗАПАДА“: Зашто баш Григорије дочекује блокадере у Минхену?
Извор: Телеграм принтскрин
Српска православна црква у Немачкој, по благослову митрополита немачког, владике Григорија, свечано ће дочекати студенте који путују ка Стразбуру, у оквиру иницијативе повезане са протестима и блокадама у Србији. Према најавама, сам владика Григорије ће их дочекати лично – што није тек протоколарни гест, већ озбиљан политички сигнал.
У очима многих, овај потез изгледа као круна сарадње између активистичких покрета који себе представљају као студентске, и оних кругова који већ дуго желе да редефинишу не само поредак у Србији, већ и положај и идентитет саме Српске православне цркве.
И није случајно што се баш владика Григорије нашао у тој улози.
Григорије, у јавности често представљан као „модерни епископ“, познат је по томе што се отворено приближава западним политичким и културним структурама, не либећи се да критикује своју Цркву, владу, па и сам српски народ. Његов стил, који одудара од традиционалног, одела без мантије, интервјуи за либералне медије, честе теме о „моралној“ и „културној обнови“ по западном моделу, одавно је пробудио сумње да његовим путем не иде само лична амбиција, већ и организовани покушај слабљења ауторитета СПЦ.
ЗАШТО СТУДЕНТИ? ЗАШТО ГРИГОРИЈЕ?
Дочек студената у Минхену под „благословом“ управо Григорија не може се посматрати изоловано. Он се уклапа у шири образац у коме све што у свом називу носи „српско“ било држава, Црква, војска или школа постаје мета деконструкције. У том контексту, подршка из дијаспоре није израз националне солидарности, већ знак да се нова идеолошка мрежа шири преко граница – у институције, богословије и епархије.
УМЕСТО ЦРКВЕ, АКТИВИСТИЧКИ ЦЕНТАР?
Један од најтежих утисака који овај случај оставља јесте питање: да ли се поједини храмови и епископи више баве дневном политиком и глобалистичким агендама него душама верника? Дочек блокадера, у тренутку када се Србија унутар себе суочава са притисцима споља и изнутра и када патријарх позива на помирење, један владика бира страну и то не случајну увек ону против државе.
Да ли је владика србски Григорије блиски пријатељ патријарха србског Порфирија? Или можда ипак није?
Џаба ти те плиткоумне инсинуације. Ауторитет нјегове светости Патријарха Српског г.Порфирија је веома висок међу верујућим Србима
Григорије, епископ дизелдорфски и немачки шири саблазан својим поступцима
и брука СПЦ. Тај човек је такође највећи издајник, јавно је нападао Ратка Младића,
Радована Караџића и В. Шешеља у моментима док им је суђено у Хагу, желећи
највећу и најоштрију казну а Србију је клеветао на најгори могући начин. Осим
тога Григорије има жену и ко зна колико деце и то је информација „коју многи у
цркви знају“. Из тог, али и многих других разлога, он никада неће бити изабран за
патријарха, а то му је највећа жеља, што би Западу сасвим одговарало и зато лобирају
за њега. Иначе он је „ходајућа срамота“ јер је ишао на помен усташама које су побили
Партизани. Међутим из потаје се појавио Порфирије, ништа бољи од Григорија и
то се сад показало у удвориштву студентима, унуцима Брозове црвене буржоазије.
Ништа бољи није ни радио Београд који из сата у сат, еуфорично прича о дочеку
студената, лажних бициклиста који се све време возе аутобусима који стају на 3 Км
од града где из камиона, који их прати, узимају бицикле. Минхен 10.04.2025.