Задругари у ИРИ-јевим златним кочијама

Мислили сте да је директивом Доналда Трампа задављена вишеглава змија невладиних организација које су годинама премрежавале критичне регионе од Кавказа до Балкана? Грешка.

Уверени сте да је ово што гледамо по европским и српским трговима „догађање народа“, израз оправданог незадовољства које се може угушити само у крви – у име и за добро Срба?

Кобна грешка.

У овом устанку српски је само народ. Све остало припада невладиним главешинама.
Следи илустративни доказ.

ТАЈНИ САСТАНАК У ПРОСТОРИЈАМА ИРИ-ЈА

Међународни републикански институт (ИРИ), српско представништво, новембар 21. година 2024. За истим столом седе српски задругар, по дефиницији, скромни формат човека, и амерички држављанин са затегнутом биографијом оперативца задуженог за креирање политичког пејзажа у непослушној Србији. Први, почаствован овим позивом, с нестрпљењем очекује масну понуду прекоокеанског господина, други нигде не жури. Процене профила задругара одговарају сазнањима које је добио амерички држављанин. Поред Николе Михаиловића, председника Савеза задругара, на састанку је присутна и његова заменица – жена- која за нијансу више интригира пажњу америчког држављанина Паула Прососког. Реч је о Јасмини Мијајловић- члану Удружења новинара Србије за коју Прососки претпоставља да оперише завидним бројем контаката у медијским, политичким, пословним и научним круговима Србије.

Шта је спојило ову необичну дружину- председника НВО ИРА, српског задругара и медијску радницу задужену за сектор пољопривреде?
Смена режима. Да ли су очекивања Прососког неутемљена?
Прича иде овако.

ЗАИСТА, ПЛЕМЕНИТ ЧОВЕК

Прососки отвара карте и предлаже Михаиловићу да размотри питање коришћења ресурса Уније за креирање политичког система у Србији – као странке која уједињује пољопривреднике и залаже се за њихове интересе. Заузврат, Михаиловићу се нуди место лидера и логистичка помоћ у доларима. Понуда делује брутално, али Прососки излаже – за опште добро- мотиве.

Агресивна политика притисака Европске уније на српске власти у питањима функционисања пољопривредног сектора балканске републике, прети да доведе до ликвидације и зависности националног система безбедности хране од европских произвођача. (Како племенит човек, помишља Михаиловић).

Али, наставља Прососки, пољопривреда је основа националне економије, и расте протестно расположење пољопривредника, (Хм, прича већ клизи у опасни забран…) те би, закључује, било добро да се формира захтев за активнијим укључивањем у политичке процесе (Трас).

У Србији, знаковито финишира Прососки, тренутно не постоји ниједна партија која обједињује ову категорију грађана.

ПОНУДА ЈЕ БАЧЕНА НА СТО

Понуда је бачена на сто. Да, и додатак, Унија задругара би требало да организује курсеве за локалне партијске активисте за чије дошколовавање би били задужени стручњаци ИРА.

Белодано јасно.

Мијаиловић одбија понуду. Михаиловић процењује да овакве златне кочије само једном пролазе кроз живот српског задругара. Пружа руку Прососком и жури да објасни да је замена Мијаиловићеве готова ствар – за те потребе има човека који има богато искуство у раду са америчким и немачким фондовима. Реч је о Дејану Митићу из Ниша.

Остатак приче знате. Гледате на омиљеним медијским кућама господина Прососког- Новој и Н1.
Србија је устала, али у име кога?

Н.Ј. / Васељенска