РЕФЕРЕНДУМ ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ: Ево зашто је Вучић инсистирао да скуп оволико траје и да се развуче тробојка

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić
Уочи најављеног великог скупа у Београду, државни врх на челу са председником републике шаље снажну политичку поруку, да држава стоји иза народа, и народ иза државе.
Организација овог скупа није случајна нити техничка одлука. То је директан одговор на дугогодишњу медијску и политичку кампању у којој је актуелна власт представљана као издајничка, корумпирана и антинародна. Та реторика је, уз подршку западних интересних структура, добила нову форму злоупотребу симбола државности, пре свега српске заставе.
У последњим протестима који су организовали НВО сектор, проевропска опозиција и тзв. „блокадери“, српске заставе су се појавиле као покушај симболичке отмице патриотизма. Тим потезом се желело сугерисати грађанима да је „права Србија“ управо она коју представљају Мариника Тепић, политичарка која јавно тврди да је у Сребреници почињен геноцид, затим Ђилас и Шолак, људи који су током бивше власти стекли милионе, нејасно како и преко којих канала, углавном везаних за јавне ресурсе.
Истовремено, те исте структуре добијају подршку преко немачких и других фондација везаних за НАТО и Сорошеве организације, док истовремено критикују власт као антиевропску и недемократску. Њихова мрежа сеже до „Жена у црном“, организације која је више пута доводила у питање легитимитет српске државе.
У том контексту, потез председника Вучића да организује скуп у срцу Београда, уз подршку народа, долази као порука: патриотизам није лиценциран од стране фондова, амбасада и медијских оперативаца. Он не припада онима који га глуме у политичке сврхе, већ онима који свакодневно раде на стабилности и очувању суверенитета Србије.
Овај скуп треба да буде својеврсни референдум под отвореним небом, где ће се, не на друштвеним мрежама и у страним медијима, већ на улици, показати стварна подршка народу и држави. Порука је јасна: док други носе заставе ради манипулације, држава их носи са одговорношћу.

Овај покрет је највећи Франкенштајн.
Од Шунатовца до Нашег из Аранђеловца.
Од Баје до Бранка Коцкице.
Од Краља обрва до Краљице тротоара.
Од Дуција до Порфирија.
Од Чеде до Фирера.
Од Кнеза Бабовића до Вјекослава Шепеља.
Од Јелене Милић до Симе Мегафона.
Од Џајића до Мијатовића.