Како ће Трамп, Путин и Си поделити свет?

Како ће Трамп, Путин и Си поделити свет?

Амерички председник Доналд Трамп позвао је руског лидера Владимира Путина да оконча конфликт у Украјини. Ова иницијатива долази у тренутку када се воде борбе за глобалне сфере утицаја, у којима све снажнију улогу покушава да заузме и Кина. Анализа магазина Newsweek открива шта би могла бити завршница ове геополитичке шаховске партије.

[irp]Телефонски разговор Трампа и Путина у марту и каснија америчка дипломатска иницијатива у Саудијској Арабији показују одлучност САД, али упркос договору о тридесетодневном прекиду ватре, борбе се настављају – чак и у Црном мору.

Заменик директора Европског савета за међународне односе Весела Чернева упоредила је ситуацију са Јалтинском конференцијом из 1945. године, када су САД, Британија и СССР делиле послератну Европу:

„У Јалти су велике силе одлучивале о судбини Источне Европе. Данас изгледа као да на сличан начин одлучују о Украјини – али без саме Украјине“, рекла је она.

[irp]Професор међународне безбедности са Универзитета у Бирмингему Штефан Волф изјавио је да Трампово одбијање да Кијеву пружи безбедносне гаранције подсећа на политику попуштања Хитлеру на Минхенској конференцији 1938. године. Волф сматра да Трамп гледа на свет као на мрежу утицаја великих сила које се међусобно не мешају.

„Свет полако прерасподељују Кина и САД. Питање је шта ће бити са Русијом – да ли ће остати самосталан актер или ће још више потпасти под утицај Пекинга“, пише Newsweek. (Путин је, иначе, раније изјавио да они који упозоравају Русију на зависност од Кине, заправо сами већ зависе од ње.)

Источна Европа на ивици новог хладног рата?

У Минхену је потпредседник САД Џеј Ди Ванс критиковао ЕУ за наводно угрожавање слободе говора и неспремност да се заустави масовна миграција, уз позив на отвореност према десним популистима. Његову реторику поздравио је Дмитриј Медведев, бивши председник Русије.

Амерички министар одбране Пит Хегсет оценио је као нереално враћање украјинских граница на стање пре 2014. и позвао је Европу да преузме већу одговорност за сопствену безбедност, с обзиром на то да САД улазе у све оштрији сукоб с Кином на Пацифику.

[irp]Чернева упозорава да Трампов приступ наговештава напуштање Источне Европе, што може имати далекосежне последице, посебно с обзиром на руско мешање у унутрашње политике Чешке, Словачке, Бугарске, Румуније и Пољске. Русија, према њеним речима, активно ради на слабљењу тих демократија, гурајући их у нови, Трампу ближи консензус.

Протести, нестабилност и сенка Кремља над регионом

У последњим месецима, фигура Владимира Путина се „надвила“ над протестима и изборима у више источнеевропских држава. Прозападни политичари оптужују Москву за мешање у референдум о ЕУ и председничке изборе у Молдавији. У Румунији су избори отказани због наводног руског утицаја након што је у првом кругу победио десничар Келин Ђорђеску. (Медији касније потврдили – није било руског утицаја, већ супротно, америчког. – прим. прев.)

[irp]Протести су захватили и друге земље: у Словачкој се протестовало против закона који ограничава рад невладиних организација, а у Србији су демонстрације избиле против председника Александра Вучића због блискости с Москвом. У Мађарској је опозиција напала премијера Виктора Орбана због сарадње с Путином.

У Грузији, где Москва гради утицај на регион с излазом на Црно море, протести су усмерени против партије „Грузијски сан“, оптужене за прикривену сарадњу с Кремљом.

Брендон Коул/Њузвик

Превод:Васељенска

Бонус видео