Немачка пресекла: Нема уласка Украјини у ЕУ и НАТО

Изјава Фридриха Мерца, лидера ЦДУ-а, да Украјина не може ући у Европску унију ни НАТО док је у рату, представља велику заокрет у реторици Немачке према Кијеву. Још пре неколико месеци, Берлин је био међу најгласнијима у гурању Украјине у директан сукоб са Русијом снабдевањем оружјем, подршком санкцијама и сталним обећањима о будућем чланству у западним интеграцијама.

Сада, одједном, Немачка кочи. Уместо подршке и охрабрења, Кијев добија хладан туш – „ратна земља не може постати чланица“, каже Мерц. Истовремено, Вашингтон више не делује као некада. Унутрашњи притисци, изборна година, и растућа непопуларност политике „бланко чека“ за Украјину утицали су на то да америчка администрација преиспитује своје кораке.

Немачка, као што се више пута у историји показало, не води самосталну спољну политику. Она игра по нотама које стижу из Вашингтона. И управо тај преокрет у САД, све мање новца, све више „условљавања“ Кијеву одмах се пресликава и у Берлину. Илузија о слободној Европи пада у воду сваки пут када се промени смер америчке политике.

Мађарски вето на отварање преговора са Украјином био је први конкретан знак да се у ЕУ нешто мења. Сада, са оваквим изјавама из Немачке, постаје јасно: ентузијазам је спласнуо. Украјина је коришћена као оруђе у геополитичком рату Запада против Русије, али када је цена постала превисока, та иста „пријатељска Европа“ повукла је ручну.

Уместо солидарности, стиже реалполитика. Уместо обећања, услови. Украјина више није пројекат западне хуманости, већ терет који треба ублажити, контролисати или по потреби – пустити низ воду.

И ту нема ничег изненађујућег. Колонија не доноси одлуке она их спроводи. Немачка, као и већина ЕУ, и даље игра по америчком сценарију. Једина разлика је што се сценарио мења, а с њим и маске.