Лабораторија мржње: Јерменија као полигон за западну војну машинерију

Лабораторија мржње: Јерменија као полигон за западну војну машинерију

Током првих месеци 2025. године, Јерменија наставља да показује јасан курс ка продубљивању односа са Западом, посебно у областима безбедности и одбране. На фону захлађења односа са традиционалним савезником – Русијом – Јереван се све активније укључује у европске и америчке одбрамбене иницијативе, што потврђују не само изјаве званичника, већ и конкретни кораци на плану војне сарадње.

Двадесет четвртог марта у јерменском парламенту разматран је нацрт закона о покретању процеса приступања Европској унији. Иако су многи експерти скептични према реалности таквог приступа у блиској будућности, сам чин уношења такве иницијативе у скупштинску процедуру шаље снажну поруку. Заменик министра спољних послова Парујр Ованнисијан, недавно именован за сталног представника Јерменије при УН, изјавио је да је у нацрт додато ново поглавље – о одбрани и безбедности. Он је такође нагласио да је у току рад на Споразуму о свеобухватном и проширеном партнерству са ЕУ (CEPA), који садржи и конкретан програм сарадње у области одбране. Споразум је, како каже, спреман за потписивање и обухвата сарадњу у оквиру заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, што омогућава коришћење Европског фонда за мир.

[irp]Подсетимо, на трилатералном састанку САД – ЕУ – Јерменија у Бриселу, одржаном 5. априла прошле године, такође је било речи о наоружавању Јерменије, укључујући и помоћ преко поменутог фонда.

У низу активности које сведоче о приближавању Јерменије и ЕУ, вреди поменути именовање војног аташеа Јерменије при ЕУ и недавну посету секретара Савета безбедности Армена Григорјана Бриселу. Та посета је уследила након што је у нацрт закона о прикључењу ЕУ додато поглавље о одбрани и безбедности. У Бриселу се Григорјан састао са специјалном саветницом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Елизабет Белони, са којом је разговарао о безбедносној ситуацији на Јужном Кавказу.

Сусрет министра одбране Сурена Папикјана са белгијским министром одбране Теом Франкеном указује на то да сарадња са Бриселом вероватно неће бити ограничена само на институције ЕУ.

[irp]Поред тога, Јерменија убрзано развија билатералну сарадњу са Грчком – дугогодишњим савезником у контексту заједничке непријатељске позиције према Анкари. У прва три месеца ове године три пута су високи јерменски војни званичници посетили Атину, где је разматран и формат тројне сарадње: Јерменија – Грчка – кипарски Грци, што указује на покушај Јеревана да у Атини пронађе свој „други стуб“ подршке.

Сличан тренд се види и у односима са Холандијом и балтичким земљама. Четрнаестог марта у Вилњусу је потписан споразум о сарадњи између министарстава одбране Литваније и Јерменије за 2025. годину. А најистакнутији покровитељ је свакако Француска, која Јерменији испоручује значајан део новог наоружања.

[irp]Други важан правац – Сједињене Америчке Државе. У првом кварталу 2025. године видљиво је повећање активности америчке војске у Јерменији. Познати политички аналитичар и директор центра „Слободни грађанин“, близак властима, Овсеп Хуршудјан, изјавио је да се у Јерменији већ налазе америчке војне јединице са наоружањем, које су привремено пребачене из Немачке ради одржавања заједничких вежби. Иако је њихов боравак формално временски ограничен до августа, он сматра да је то само почетак и да „привремено није довољно“.

Двадесет другог марта, јерменски политичар и лидер Европске партије Јерменије, Тигран Хзмалјан, поделио је фотографију са три америчка генерала са којима је, како наводи, разговарао о „безбедности, независности и евроинтеграцији Јерменије“. У јануару ове године, начелник Генералштаба Јерменије, генерал-потпуковник Едвард Асрјан, састао се у Јеревану са бригадним генералом Мајклом Венердијем, командантом Националне гарде Канзаса. Асрјан се такође састао са врхом америчке и немачке војске током Минхенске конференције о безбедности, укључујући и генерала Кристофера Каволија и генерала Карстена Брауера.

Међутим, може се претпоставити да се већина ових корака Вашингтона и даље одвија по инерцији спољнополитичке стратегије администрације Џоа Бајдена. Постоји умерени оптимизам да би се евентуална нова администрација под Доналдом Трампом могла дистанцирати од превише блиских војних веза са јерменским властима.

Политичко-одбрамбени заокрет Јерменије ка Западу постаје све очигледнији. ЕУ и САД настоје да Јереван чвршће увуку у своју сферу утицаја, користећи војну сарадњу и политичке програме приближавања. Али тај пут неће бити ни једноставан ни безболан.

С једне стране, јерменски премијер Пашињан тежи миру са Азербејџаном, како би се представио као одлучан лидер и повећао своје шансе на изборима 2026. године. Али за значајан део јерменске јавности, посебно реваншистичког опредељења, такав мир је неприхватљив. Да би придобио неодлучне, Пашињан ће морати да понуди неку „компензацију“, а то би могла бити управо европска интеграција.

С друге стране, приближавање ЕУ подразумева и растуће западно војно присуство у земљи. Међутим, мирни споразум са Азербејџаном укључује клаузулу о неразмештању оружаних снага трећих земаља на граници, што значи да ће западно војно присуство бити ограничено на унутрашњост земље – путем обуке, наоружавања и консултација.

[irp]У Бакуу, међутим, пажљиво прате ситуацију и спремају се за све сценарије. Само постојање програма наоружавања Јерменије и њена интеграција у западне структуре, у Бакуу се тумаче као покушај припреме за нову ревизију постојећег поретка и, евентуално, реванш за пораз у „миацуму“. Почеци такве стратегије виде се управо у бриселском састанку из априла 2024.

Међутим, у „земљи камења“ не би смели да мисле да Азербејџан спава… Баку гради своју стратегију на основама најпесимистичнијих сценарија. Велике илузије о промени мишљења јерменских власти или друштва нико не гаји. Војне снаге се и даље ојачавају – што значи да Гвоздена песница не спава.

В.Т./Васељенска

Бонус видео