Прослава Васкрса – повратак Крштењу

Прослава Васкрса – повратак Крштењу.

„Христос васкрсе!“ – већ две хиљаде година Црква овим речима оглашава радосну вест, исту ону коју су ученици Христови, апостоли, први донели свету.

Шта значе ове речи? Пре свега, оне су сведочанство о историјском догађају. Исус из Назарета, Човек који је био оклеветан, неправедно осуђен, мучен и распет на крсту, заиста је устао из мртвих.

Важно је да ово прецизно разумемо. Људи понекад кажу да је неки херој, геније или вођа „жив“ у смислу да његове идеје и даље утичу на свет, да његов пример надахњује друге.

Можемо рећи да је Васкрсење заиста променило свет – и да су европска култура, а нарочито руска и српска цивилизација, дубоко укорењене у Јеванђељу.

Али Христос није васкрсао у преносном или симболичком значењу – већ стварно, телесно, истински. Он је устао из гроба и јавио се Својим ученицима, са ранама од распећа на Свом телу.

Јеванђелисти посебно истичу да Христос није био дух нити привиђење. Јели су с Њим. Дотицали су Га. Он је био присутан међу њима у телу.

Као што каже свети апостол Јован:

„Што беше од почетка, што чусмо, што видесмо очима својим, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Речи живота — јер се Живот јави, и видесмо и сведочимо и јављамо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама“ (1. Јов. 1:1–2).

И при томе, то није била само некаква „реанимација“ – као да је неко само на кратко враћен у живот. Христос је васкрсао заувек. Смрт више нема власт над Њим. Као што каже апостол Павле:
„Христос, уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада над Њим“ (Рим. 6:9).

Бог је васкрсао Онога кога су људи одбацили, осудили и убили – и тиме је сам Бог потврдио да је све што је Исус говорио и чинио – истинито и спасоносно.

А Христос је говорио речи које су промениле свет: да је дошао с Неба, да је постојао пре настанка света, да ће Он судити народима у Последњи дан, да свако ко Му приђе у вери и покајању добија живот вечни.

И Васкрсење потврђује – све је то истина. Он је Спаситељ, Давалац вечнога живота.

Зато Васкрсење није само догађај из прошлости који нас се „нешто“ тиче. Оно није као сећање на неки велики историјски догађај који поштујемо, али не можемо у њега ући.

Васкрсење је као отворена врата. Једном отворена – и отворена заувек. Као што је један истраживач Новог Завета записао, ране хришћане је красило дубоко и живо уверење да је Исус „моћно жив“.

Он није мртви учитељ – Он је живи Господ. Њему можемо узвикнути. Њега можемо замолити за опроштај. Њему можемо поверити свој живот. У та врата која је Он отворио – ми можемо ући. А то мења све.

Свештено Писмо назива тај догађај – новим рођењем. Или чак новим стварањем. Тај унутрашњи преокрет почиње када човек схвати да је Христос заиста жив – и да ће васкрснути и мене, ако Му верујем и пођем за Њим.

Људи често говоре како би „почели нов живот“ – али углавном у шали, јер знају да су слаби. Многи донесу одлуку да „од понедељка све почиње“, али до уторка већ одустану. Ми не можемо сами себи дати нови живот.

Нови живот даје Бог – кроз спасоносно дело Исуса Христа.

Вера и Крштење нас усађују у Његову смрт и Васкрсење. Ми умиремо за стари начин живота – одвојен од Бога – и васкрсавамо у нови, у живот с Њим. Тај нови живот почиње већ овде – и наставља се у вечности.

А једног дана, душе оних који су умрли у Христу поново ће се сјединити са телом – и ући у вечни живот преображеног, исцељеног света.

У старини су новокрштени хришћани крштавани управо у ноћи Васкрса – да би се показала дубока веза између Христовог Васкрсења и новог живота хришћанина.

И данас, за нас, прослава Васкрса је прилика да се вратимо своме Крштењу – да поново осетимо да су врата новог живота отворена. И да у та врата уђемо.

Ово јасно надање у Васкрсење мртвих – Он васкрсе, и ми ћемо васкрснути – мења све. Како живимо. Шта ценимо. Како подносимо невоље и страдања овога света.

То је вера која је водила наше претке – и која је и нама данас потребна.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Сергеј Худијев/Взгљад

Бонус видео