Зашто је Папа Фрања ваљао Србима: Зауставио канонизацију Степинца, није признао Косово и слушао СПЦ

Вест о наводној смрти папе Фрање шокирала је свет и покренула лавину реакција, али је истовремено подсетила јавност на дубок и значајан траг који је овај понтифик оставио у односима Ватикана са Србијом и Српском православном црквом. Без великих гестова и спектакуларних потеза, папа Фрања је током свог понтификата успео да изгради нешто што је до скоро било незамисливо стабилан канал дијалога и уважавања између две традиционално удаљене хришћанске заједнице.

СПРЕЧЕНА КАНОНИЗАЦИЈА СТЕПИНЦА, СУДАР ИСТИНА
Најосетљивији моменат у односима између Ватикана и Србије свакако је био процес канонизације надбискупа Алојзија Степинца. Док се у Хрватској Степинац доживљава као мученик и светац, у Србији је он симбол сарадње са усташким режимом који је за собом оставио геноцид над Србима у НДХ. Српска православна црква и званични Београд јасно су ставили до знања да је канонизација неприхватљива.

У историјском преседану, папа Фрања је одлучио да у процес укључи и глас Српске православне цркве. Формирана је мешовита комисија, али до заједничког закључка није дошло. Канонизација је заустављена, а Ватикан је поручио: „Без сагласности СПЦ неће бити проглашења Степинца светим.“

Ова одлука изазвала је жестоке реакције у Хрватској, али је у Србији дочекана као знак поштовања и пажње према историјском страдању српског народа.

СТАВ О КОСОВУ, ОДЛУЧНА НЕПРИЗНАТА ПОДРШКА
Други кључни моменат био је став Ватикана према Косову. За разлику од већине западних држава, Ватикан под папом Фрањом није признао једнострано проглашену независност Косова. Подржавао је дијалог, али се кључна ствар није променила, Ватикан није признао Косово као државу.

Иако је примио представнике привремених институција из Приштине, међу којима и премијера Аљбина Куртија, папа је пажљиво избегавао потезе који би могли да значе било какво формално признање. Српски званичници, укључујући и председника Александра Вучића, у више наврата су изразили захвалност Ватикану због принципијелне позиције.

ЗАШТО ЈЕ ПАПА ШТИТИО СРБЕ?
Анализом Фрањиног понтификата могу се уочити три разлога за овакав приступ:

Историјска свест и социјална осетљивост: Папа Фрања долази из Аргентине, земље са снажним искуством војне диктатуре и репресије. Његова емпатија према жртвама и отпор према идеологизованом тумачењу историје вероватно су били главни мотиви за задржавање канонизације Степинца.

Приближавање источном хришћанству: Католичка црква под Фрањом показивала је тежњу ка обнови односа са православним црквама. Уважавање СПЦ био је важан корак у том правцу. То је био и сигнал да Ватикан не жели да поново буде инструмент западне политике на Балкану.

Геополитичка равнотежа: У времену када је Запад вршио притиске на Србију, папа Фрања се позиционирао као фактор стабилности и равнотеже. Његова одлука да не призна Косово била је суптилна, али снажна порука.

НАСЛЕЂЕ КОЈЕ ЋЕ ОСТАТИ
Иако није посетио Србију, иако није направио драматичне потезе, папа Фрања ће остати упамћен као верски лидер који је показао поштовање према истини, жртвама и реалности. Одлука да се процес канонизације Степинца замрзне, као и принципијелна политика према Косову, остављају отворена врата за наставак дијалога и помирења.

У време када су поделе дубоке, а истина често жртва политичких интереса, наслеђе папе Фрање – макар у српском контексту, остаје као пример храбрости, одмерености и људскости.