Гејеви из лобија: да ли Католичку цркву после смрти папе Фрање очекује повратак конзервативизму

Гејеви из лобија: да ли Католичку цркву после смрти папе Фрање очекује повратак конзервативизму.

Смрћу „реформатора“ папе Фрање у верским круговима се све више говори о могућем враћању Ватикана ка „идеолошком центру“. Ко би могао да наследи дужност поглавара Римокатоличке цркве, открива анализа портала „Абзац“.

Неизвесност будућег курса Католичке цркве

Папа Фрања преминуо је у понедељак ујутру, 21. априла, у 88. години живота након вишенедељне борбе са болешћу. У фебруару је хоспитализован због бронхитиса, а каснији прегледи показали су развој обостране упале плућа. Током лечења доживео је чак четири респираторне кризе, два пута му је живот био озбиљно угрожен, а у болници је провео укупно пет недеља.

Амерички лист New York Post већ је објавио списак могућих наследника. Међу њима су италијански прелат Пјетро Паролин, склон конзервативним ставовима, али отворен за сарадњу с комунистичком Кином; Француз Жан-Марк Авелин, кога се назива „омиљеним кардиналом“ преминулог понтифика и „опасним кандидатом“ за папску функцију; Филипинац Луис Тагле, који би био први Азијат на папском трону, а уједно и најлибералнији од свих кандидата. У игри је и Гвинејац Роберт Сара, некадашњи високи функционер Ватикана, који је отворено критиковао папу Фрању и противио се благослову истополних заједница.

Критике и поделе

Политика папе Фрање, нарочито његова подршка ЛГБТ+ католицима и ограничавање традиционалне латинске мисе, изазвала је озбиљне критике конзервативних кругова унутар и ван Европе.

„Ко год да буде изабран, вероватно ће заузети конзервативнији курс након 12 година ‘провокација’ од стране папе Фрање“, оценио је Серенхед Џејмс, уредник британског Catholic Herald-а. Како наводе медији, очекује се да нови папа „врати Цркву у идеолошки центар“.

Наслеђе папе Фрање

Папа Фрања је важио за реформатора унутар Католичке цркве. Како истиче папски биограф Марко Полити, Фрања је доносио одлуке упркос отпору „унутрашње опозиције“ у Ватикану.

Прва велика промена коју је спровео била је 2015. године – поједностављен је поступак поништења црквеног брака. Касније су, у новембру 2023, ЛГБТ+ верницима омогућене тајне попут крштења и улоге кума. У децембру исте године дозвољено је и благосиљање истополних заједница – али уз напомену да то није исто што и црквено венчање.

[irp]У јануару 2025. године Ватикан је отишао корак даље и дозволио је хомосексуалним мушкарцима да постану свештеници, под условом да поштују целибат. Фрања је, с друге стране, одбио да дозволи рукополагање жена у свештенички чин, али је ипак 2021. године донео апостолско писмо којим се женама дозвољава да обављају улоге аколита и лектора током литургије.

Историчар Цркве и професор Владислав Петрушко сматра да није сигурно да ли су ови кораци били резултат личног либерализма папе Фрање или уступак кризним околностима унутар Цркве.

„Не треба заборавити да је већину кардинала који ће бирати новог папу управо Фрања поставио. Они су на кључним позицијама, али време ће показати како ће се понашати. Људи мењају ставове, а и околности утичу“, додаје он.

Период понтификата Фрање остаће упамћен као либералнији, али и као доба када се Ватикан трудио да буде ближи обичном народу. Социјално служење и брига за сиромашне остаће део наслеђа овог папе.

Шта даље?

Традиционално, у року од 20 дана после смрти папе одржава се конклав у Сикстинској капели, где кардинали у тајности гласају за новог поглавара Римокатоличке цркве.

О томе ко би могао постати нови папа – више у анализи „Абзаца“ новинара Игора Пшеничникова.

Напомена: ЛГБТ покрет је у Руској Федерацији званично проглашен екстремистичким и забрањен.

Јана Шумовскаја/Абзац

Бонус видео