Кина жестоко удара на понос америчке авиоиндустрије
Кина жестоко удара на понос америчке авиоиндустрије.
Ако су Сједињене Америчке Државе рачунале на то да ће се Кина брзо повући у страху од високих царина и губитка америчког тржишта, Доналд Трамп се озбиљно преварио. Кина је у међувремену значајно ојачала — није реч о васалној Јапану, нити о Канади и Мексику који су економски дубоко зависни од САД, а ни о Западној Европи која је своју зависност од партнера заменила зависношћу од манипулатора.
За разлику од Европе, Кина располаже огромним ресурсима и новцем. Чак и њена успорена економија изазива завист код западних земаља, које о таквом „успоравању” могу само да сањају. Док је у првом трговинском рату 2018–2019. Кина опрезно реаговала, сада Пекинг иде на све или ништа. Свесна своје моћи, Кина је почела да удара тамо где су САД најосетљивије. Руски пример вероватно је одиграо своју улогу.
Један од најтежих удара погођен је понос америчке индустрије — компанија Boeing. Кина је одбила да купује америчке авионе, као и њихове делове и компоненте.
Иронија судбине је што су управо САД допринеле расту кинеске моћи. Где би данас Кина била без америчких технологија, ноу-хауа и жеље америчких компанија да уштеде новац на својим радницима? Америка је, због трошковне ефикасности, од Кине направила сопствену фабрику — и преспавала тренутак када је „пиленце почело да лети”. Данас Кина жели да покаже да је надмашила свог учитеља.
Зашто је Boeing рањива тачка?
Зато што се дуопол Boeing–Airbus на светском тржишту урушава пред нашим очима. Годинама су ове две компаније делиле глобално тржиште авиона готово равноправно. Али 2023. донела је преокрет — продаја Boeing-а драстично је опала у односу на Airbus, иако се тада још није говорило о катастрофи. Али већ 2024. ситуација је попримила драматичне размере. Прошле године Boeing је продао чак 418 авиона мање од Airbus-а — што је историјски пад за америчку авиоиндустрију.
Компанија је почела да губи клијенте још 2018–2019. након две велике несреће новог модела 737 MAX. Ипак, тада су се некако опоравили. Међутим, у јануару 2024. догодио се нови скандал — током лета се са једног 737 MAX-а одвојила цела прозорска плоча. То је био последњи ударац за многе авио-компаније, а Boeing се нашао под истрагом регулатора. У јесен су и радници ступили у штрајк који је паралисао производњу.
Одбијање Кине да купује Boeing — у време када је она највећи и најважнији купац авиоопреме у свету — снажан је ударац по имиџу и економији САД. Према подацима медија, Кина је требало да добије најмање десет авиона 737 MAX у блиској будућности. Како један такав авион вреди преко 100 милиона долара, реч је о губитку већем од милијарду. А годишње наруџбине из Кине могу да се мере у десетинама милијарди долара. Без тог тржишта, шансе Boeing-а да се приближи Airbus-у постају све мање.
Наравно, ова одлука има последице и по саму Кину. Али она неће остати без авиона. Прво, за разлику од Русије, Кина није прекинула сарадњу са Airbus-ом, те ће наставити да купује авионе од европског конкурента. Штавише, Пекингу је у интересу да производња Airbus-а прерасте и на кинеску територију.
Друго, на примеру Русије се види да се и без западне авиоиндустрије могу правити домаћи авиони — и то потпуно независни од страних технологија. То је до недавно било незамисливо у свету авиоиндустрије који почива на интернационалној сарадњи и кооперацији. Нити су Американци, нити Европљани икада покушали да направе авионе искључиво из домаћих извора. Али питање националне безбедности подигло је руски авиоиндустријски ниво на нову лествицу.
Кина такође жели да постане велесила у авијацији и да се ослони на сопствену производњу. Средства која је раније трошила на Boeing, сада може уложити у развој свог авиона Comac C919. Али проблем је што је тај авион и даље зависан од америчких и европских компоненти — чак 40% или више. Није вероватно да ће САД дозволити несметану производњу тог авиона.
Осим тога, Кина улази у ову трку са далеко слабије стартне позиције него Русија. Док је СССР био авиациона суперсила, а Русија после 90-их сачувала кључне стручњаке и знање, Кина тек гради та знања — посебно у производњи млазних мотора. Управо ту се отвара простор за сарадњу између Москве и Пекинга.
Руски конкурент Airbus-у и Boeing-у — авион МС-21, који се од следеће године почиње испоручивати домаћим авио-компанијама — неће бити продаван Кини, барем не у ближој будућности. Приоритет је прво снабдети домаће тржиште, што ће трајати бар деценију. Ионако Кина жели да прелази на сопствене авионе. Али Русија може помоћи Кини, уколико затражи, у производњи појединих делова и компоненти. Такође, Русија би могла да извози своје моторе, који су у много чему равноправни са страним. Кина их, за сада, не уме сама да производи.
Олга Самофалова/РИА НОВОСТИ
Бонус видео
