НЕШТО ВИШЕ ОД ДИПЛОМАТИЈЕ! ПОРФИРИЈЕ РЕКАО ПУТИНУ ШТА ВУЧИЋ НЕ МОЖЕ: У ИМЕ СРПСКОГ НАРОДА!

Један сусрет далеко од медијске буке носио је тишу, али дубљу поруку поруку која је могла доћи само од оног ко носи духовни ауторитет читавог српског народа. Сусрет патријарха српског Порфирија са председником Русије Владимиром Путином у Кремљу, одржан 22. априла 2025, није био тек протоколарна епизода. То је био тренутак када се пред лицем света изговорила истина коју не може да каже ниједан политичар.

Одржан у присуству патријарха московског Кирила и митрополита бачког Иринеја, састанак није био само црквена формалност. Био је то дубоко симболички чин који потврђује вековну духовну повезаност Срба и Руса. Али овога пута, Патријарх није у Кремљ дошао само као верски поглавар дошао је као глас народа. Као онај који носи оно што политичари често не смеју ни да помену.

Порфирије је, седећи преко пута Владимира Путина, рекао нешто што ће одзвањати дуго: „Без Русије, српски народ нема будућности.“ То је реченица коју Александар Вучић не може да изговори, ни у Москви, ни било где. Не зато што не мисли тако, већ зато што је политичар, ограничен дипломатским оквирима, под будним оком Запада. Док он мора да ћути, Порфирије може да проговори и учинио је то у име свих нас.

Тражио је помоћ. Не декларативно. Не као човек који тражи кредит или пакет подршке. Тражио је братску солидарност. Оно што државници не могу, јер представљају институције Порфирије може јер представља српску душу. Он није дошао да говори само у име Србије и Београда, већ у име свих Срба: из Црне Горе, са Косова и Метохије, из Републике Српске, из расејања. У име целог народа, који осећа да му се идентитет урушава, да му се вера угрожава и да су пред њим дани одлуке.

Док Запад гура Србију у канале „обојених“ процеса и институционалне деструкције, у Москви се десила супротна слика. Ту се није говорило о санкцијама, већ о духовном завету. Порфирије и Путин нису говорили само о геополитици, већ о вредностима, идентитету и истини. О заједничком корену који није само историјски, већ жив, актуелан и борбен.

И најзад, овај састанак није имао циљ да замени политику. Напротив он је дошао као њен исправљач. Као подсетник да ниједна држава не постоји без народа, а да српски народ постоји вековима захваљујући својој цркви. Оно што је Патријарх изговорио, остаје записано не у документима, већ у свести људи који осећају да нису сами.

Када државници морају да прелазе по танкој жици дипломатије, народ чека некога ко ће рећи оно што сви мисле. У Кремљу, 22. априла, тај неко је био патријарх Порфирије. И у том тренутку, кроз њега, проговорио је српски народ не у име једне владе, већ у име једног народа, једне вере и једне истине.

Нина Стојановић