Сир Кен Робинсон: Истинита прича о Гилиан

Шутерсток
Гилиан је седмогодишњакиња која не може мирно да седи у школи. Стално устаје, растресена је, мисли су негде другде и не обраћа пажњу на наставу. Њени учитељи, забринути за њу, кажњавају је, грде је, награђују у ретким тренуцима је када је мирна, али једноставно не иде јер Гилиан не може мирно да седи и не може да пази на часу.
Кад дође кући и мајка је кажњава. Дакле, не само да добија лоше оцене и казне у школи, већ то доживљава и код куће.
Једног дана Гилианину мајку позвали су у школу. Жена је очекивала врло тужну вест; узима своју кћер за руку и одлази у собу у којој ће се водити разговор. Учитељи кажу да је понашање њихове кћери можда болест или некакав поремећај. Можда је хиперактивност, или можда девојчици требају лекови.
Током разговора долази један учитељ који познаје девојчицу. Моли све одрасле – девојчицину мајку и своје колеге – да га прате до суседне собе, одакле могу видети девојчицу. Док одлазе, учитељ каже Гилиен да ће се ускоро вратити, и укључи стари радио с музиком.
Када је девојчица остала сама у соби, одмах је устала и почела се кретати горе-доле, посвећујући се музици и видело се да је осећа целим телом. Учитељ се смеши док се његове колеге и девојчицина мајка згледају, очито збуњени и посрамљени. Учитељ је рекао:
– Видите? Гилиан није болесна, Гилиан је плесачица!
Препоручују да је мајка води на часове плеса. Девојчица одлази на први час плеса, а кад се вратила кући рекла је мајци:
„Тамо су сви као ја, нико не може седети мирно!“
Године 1981., након завршетка плесачке каријере, отвара властиту плесну академију и осваја бројна међународна признања за своја уметничка постигнућа, Гилиан Лин постаје кореографкиња чувеног мјузикла „Кетс (Мачке)“.
Можемо се само надати да ће сва „другачија“ деца упознати одрасле који ће их прихватити онаквим какви јесу, а не као оне којима нешто недостаје.
Живела различитост, мале „црне овчице“ и несхваћени. И они су ти који стварају лепоту на овом свету.
Сир Кен Робинсон
