Јордан објавио рат „Муслиманској браћи“

Јордан објавио рат „Муслиманској браћи“.

Политички пејзаж у Јордану драматично се мења. Након што су обавештајне службе разобличиле тајну „ракетну фабрику“, власти краљевства донеле су одлуку да у потпуности забране деловање организације „Муслиманска браћа“.*

Одлука је донета готово муњевито — само неколико дана након што су у јавност процурели детаљи о разбијеној мрежи подземних произвођача ракета. За већину грађана Јордана, оштра реакција на ову заверу није била изненађење и није изазвала протесте.

Ипак, вероватно је да, поред безбедносних питања, важну улогу у одлуци о коначном обрачуну са „Браћом“ имају и спољнополитичке амбиције званичног Амана.

„Браћа“ у Јордану

Организација „Муслиманска браћа“ присутна је у Јордану више од осамдесет година, од средине 1940-их. Током тог времена важила је за утицајну политичку снагу, са прикривеним упливом у цивилне и војне елите земље. Више пута је покушавала да угрози власт краља Абдале II.

Краљевски двор је одговарао контрамерама — претресима, хапшењима, привременим затварањем канцеларија, праћењем финансијских токова и ограничавањем политичког деловања. Упркос томе, дуго су обе стране живеле у стању „хладног мира“.

Међутим, облаци су се почели гомилати 21. априла, када су са говорнице парламента уследили директни напади на „Муслиманску браћу“. Посланици различитих струја — и блиских двору и умерене опозиције — оптужили су организацију да жели да изазове немире и грађански рат, те да на територији краљевства формира нова „терористичка енклава“.

Политичка олуја

Повод за оптужбе били су извештаји безбедносних служби о хапшењу групе завереника у априлу. На напуштеном објекту на северозападу земље, који је у јавности прозван „ракетна фабрика“, прављене су импровизоване ракете и дронови, а ускладиштено је и оружје и експлозив — све са намером да се употреби против власти.

Парламентарци су затражили од „Исламског акционог фронта“ — политичког крила „Браће“ — да се јавно огради од активности организације, у супротном су им запретили колективним одузимањем мандата. Иако је део посланика удовољио захтеву, неповерење није нестало.

Слом „Браће“ крунисан је изјавом министра унутрашњих послова Мазена Фараје, који је 23. априла на специјалном брифингу објавио да се организација у потпуности забрањује, а свака јавна подршка, укључујући и интернет агитацију, биће кажњива по закону.

Палестинска компонента

Поред распуштања организације и конфискације имовине, власти су затвориле све њене канцеларије у земљи. Приведено је најмање пет активиста, који су потом пуштени без подизања нових оптужница.

Паралелно, удари су започели и на палестински ХАМАС. У року од 24 сата ухапшена су најмање три палестинска функционера који су се легално налазили у земљи, и пребачени у политички затвор „Ал-Џандавил“.

Неколико дана раније, сличне акције изведене су у суседној Сирији, где су ухапшени припадници „Исламског џихада“. Ово је изазвало шок међу палестинцима, с обзиром на традиционално добре односе ових фракција са властима у Дамаску.

Припрема терена

Спољни аналитичари повезују ове догађаје са могућом припремом за нормализацију односа између Сирије и Израела, по моделу „Аврамских споразума“. Јордан, као стари савезник Израела, могао би одиграти кључну улогу посредника.

Прелазни председник Сирије Ахмед аш-Шараа више пута је најављивао жељу за „разрешењем“ са Израелом, а Јордан, који има дипломатску слободу и без терета претензија ка суседима, делује као логичан посредник. Саудијска Арабија и Катар за сада не желе да се укључе, плашећи се реакције Ирана и Турске.

Успех нових споразума подигао би престиж Јордана у очима Запада и отворио врата за утицај у Сирији — нарочито у енергетском сектору, где тренутно доминира Турска.

Међутим, за такву дипломатску игру, Амман мора држати под контролом све унутрашње факторе. „Муслиманска браћа“ и њихово политичко крило могли су бити потенцијална претња стабилности и династији. У савезу са ХАМАС-ом, та претња би се само умножила, нарочито имајући у виду присуство бројне палестинске дијаспоре у Јордану.

Зато је краљевство изабрало да се проблем реши превентивно, изводећи сукоб са „Браћом“ из оквира политике — у зону националне безбедности.

В.Т./Васељенска

Бонус видео