Крвави терористички напад довео две нуклеарне силе у Азији на ивицу рата
(фото:Њуз.ру)
Крвави терористички напад довео две нуклеарне силе у Азији на ивицу рата.
22.априла, у делу Кашмира који је под контролом Индије, у близини града Пахалвам, непозната лица изашла су из шуме и отворила ватру из аутоматског оружја на групу цивила, међу којима је било и туриста. Према проценама индијских власти, убијено је 27 људи, док је више десетина рањено. Одговорност је преузела мало позната групација „Кашмирски отпор“.
Ипак, Њу Делхи је директно окривио Пакистан, након чега су пакистански дипломати протерани, граница затворена (најзначајнији копнени прелаз Вага између Лахора и Амритсара је обуставио рад), а визе свим пакистанским држављанима поништене.
Индија је такође раскинула споразум о водним ресурсима, који је до тада обавезивао обе стране да не преусмеравају и не ограничавају речне токове – из Индије у Пакистан теку реке Инд, Џелам, Рави и Ченаб. Осим тога, индијске снаге су распоредиле антитерористичке јединице у долини Кашмира и дуж линије контроле.
С друге стране, Пакистан је одбацио оптужбе, наводећи да представљају кршење билатералних споразума и резолуција Савета безбедности УН. Индијски војни саветници проглашени су персонама нон грата, визе за индијске грађане такође су поништене, а пакистанска војска подигнута је у стање пуне приправности.
Пакистан је затворио своје ваздушно пространство за индијске авионе, а прекинуте су све економске везе, укључујући и оне преко трећих земаља. Кабинет пакистанског премијера изјавио је да ће свако ограничење дотока воде из Индије бити схваћено као акт рата, на који Пакистан може одговорити свим расположивим средствима. Пакистанска берза забележила је пад након инцидента.
Ескалација је очигледна, мада су многи уверени да је индијска страна политизовала догађај. Пакистан се сам већ деценијама суочава са разним екстремистичким и сепаратистичким групама, а број жртава у таквим нападима у Пакистану је из године у годину већи него у Индији.
Узајамна оптуживања и пребацивање одговорности на обавештајне службе друге стране већ су постали уобичајена пракса, будући да две земље негују непријатељство још од стицања независности од Британије 1947. године.
Најважније питање сада је — како ће реаговати Индија, која је у војном и економском смислу знатно јача од Пакистана? Па ипак, Пакистан поседује нуклеарно оружје, што чини сваку ескалацију потенцијално фаталном. Није случајно што западни аналитичари већ годинама Кашмир означавају као могуће жариште регионалног рата.
Ако се узме у обзир досадашња логика понашања Њу Делхија, могуће је да ће уследити ограничени војни одговор. Питање је само – на коју мету?
Последњи велики напад пре овог догодио се у фебруару 2019. године у Пулвами, у јужном Кашмиру, када је бомбаш самоубица детонирао експлозив поред полицијске колоне, убивши преко 40 људи. Одговорност је преузела група „Џаиш-е-Мохамед“, а Индија је потом извела ваздушне ударе на територију Азад Кашмира, под пакистанском контролом.
Иако Пакистан тврди да су тада „настрадала само стабла“, Индија је саопштила да је користила прецизно оружје за напад на терористички камп. Није било људских жртава.
Од 2019. године, Индија је укинула посебан статус своје територије у Кашмиру, што је довело до демографских и политичких промена. Као одговор на то, „Кашмирски отпор“ је сада спровео напад. Чини се да ће незадовољство становништва и даље рађати овакве акције.
Овај напад открива и неке важне детаље:
Изузетно милитаризована зона: У индијском Кашмиру присутно је 700.000 припадника војске и полиције. Пропуст да се спречи овако велик напад указује на озбиљан безбедносни промашај и могуће кадровске последице.
Присуство САД: Напад се догодио за време боравка потпредседника САД Џеја Ди Ванса у Индији, који је позвао на већи увоз америчког наоружања. Његова супруга је индијског порекла.
У Пакистану се сумња да је напад организован под лажном заставом, са циљем оправдавања радикалних мера, налик оним које Израел спроводи у Гази. Уз анти-исламистички дискурс који је својствен америчкој политици, Индија би могла да добије подршку САД и Израела.
24.априла, из америчке базе у Катару ка Индији је полетео транспортни авион, што је у Пакистану изазвало сумњу у координисану акцију против Исламабада, а можда и Пекинга.
Иначе, унутрашњи проблеми Индије нису ограничени на Кашмир. У Пенџабу постоји покрет за независност Сикха – Халистан, а на центру и истоку земље делују левичарски наксалити, маоистичке герилске групе. У региону Бастар у држави Чхаттисгарх, од 2021. до 2024. године, маоисти су убили 1623 цивила и 228 људи помоћу експлозива. Погинуло је и 1292 припадника снага безбедности.
То је више него укупан број жртава у Кашмиру, али Индија не оптужује Кину или друге левичарске владе за подршку тим побуњеницима.
Пакистан је, чини се, много „погоднији“ непријатељ у очима индијског естаблишмента, што је последица вишедеценијског сукоба – од ратова 1947–1949. и 1965. године, до Каргилског рата 1999.
Индија данас води двоструку игру – с једне стране приближава се САД, а с друге стране гради везе са организацијама као што су БРИКС и ШОС, што јој омогућава већу геополитичку слободу у дефинисању својих интереса.
Леонид Савин/Регнум
Бонус видео
