Чернобиљска катастрофа — несрећа или добро осмишљена антируске диверзије?
(фото:КМ РУ)
Чернобиљска катастрофа — несрећа или добро осмишљена антируске диверзије?
Катастрофа у Чернобиљу, која се догодила 26. априла 1986. године, званично је представљена као трагична последица техничке грешке и људског фактора током тестирања безбедносних система у реактору четвртог блока нуклеарне електране. Међутим, кроз детаљну анализу историјских околности, техничких извештаја и политичког контекста тог времена, све више се поставља питање: да ли је Чернобиљска несрећа била само резултат случајности — или је представљала намерно осмишљену диверзију усмерену против Совјетског Савеза, са крајњим циљем да ослаби Русију као њену наследницу?
Контекст времена: борба за глобалну доминацију
Средином 80-их година прошлог века, Совјетски Савез је, упркос унутрашњим економским тешкоћама, и даље представљао главног геополитичког супарника Западу. Хладни рат био је у пуном јеку, а економска, технолошка и војна надмоћ били су кључни елементи глобалне утакмице. У таквом амбијенту, свака нестабилност унутар СССР-а могла је бити дочекана са одобравањем — или чак подстакнута споља.
Необичне околности катастрофе
Иако су званични извештаји приписали несрећу комбинацији лошег дизајна реактора РБМК и грешкама у управљању током теста, постоје бројне необјашњене недоследности. Питања остају: зашто је баш тог дана било присутно толико неискусног особља? Зашто су упозорења о ризицима била игнорисана? И зашто су касније кључни документи и сведочанства нестали или били строго цензурисани?
Једна од теорија јесте да је саботажа могла бити изведена уз помоћ унутрашњих агената или преко компромитованих структура унутар система, са задатком да изазову несрећу која би дискредитовала совјетску нуклеарну индустрију, урушила поверење у власт и нанела огромне економске и еколошке губитке.
РЛС „Дуга-3“ и „Руски детлић“: скривени мотив за напад
Посебно интересантан елемент у анализи мотива за могућу диверзију представља чувена совјетска радарска станица „Дуга-3“, смештена у близини Чернобиља. Овај гигантски радар био је део совјетског система раног упозорења од интерконтиненталних балистичких пројектила и био је у стању да детектује лансирање пројектила са територије САД-а у самом зачетку.
[irp]Западни свет је „Дугу-3“ познавао као „руског детлића“ због карактеристичног звука који је производила у радио-фреквенцијском спектру. Тај звук је ометао цивилне радио-комуникације широм света и постао предмет бројних контроверзи и незадовољства.
За многе аналитичаре, „Дуга-3“ је представљала стратешку претњу првог реда Западу, јер је значајно повећавала шансе Совјетског Савеза за правовремену одбрану у случају нуклеарног напада. Стога постоји основана претпоставка да је један од разлога за диверзију могао бити управо уништење или онемогућавање функционисања овог моћног система.
[irp]Након катастрофе у Чернобиљу, електрана и околна инфраструктура, укључујући и радар „Дуга-3“, престале су са радом, чиме је Совјетски Савез изгубио важну компоненту свог система стратешке безбедности.
Игор Острецов: експерт који отворено говори о диверзији
Потврду ових сумњи даје и доктор техничких наука, професор Игор Острецов, један од чланова комисије за испитивање безбедности нуклеарних електрана у СССР-у. Он је јавно изјавио да је катастрофа у Чернобиљу била свесно изведен акт, усмерен на дестабилизацију Совјетског Савеза.
[irp]Острецов, који је дуги низ година обављао функцију заменика директора ВНИИ атомског машиноградње за науку, у својим јавним наступима анализира узроке катастрофе управо у контексту геополитичког супарништва између СССР-а и САД-а.
Иако свако може сам донети суд о убедљивости његових аргумената, тешко је игнорисати упозорења тако истакнутог стручњака у области атомске енергетике и безбедности.
(Извор: КМ.ру, 31.07.2017)
Последице катастрофе: ко је профитирао?
Чернобиљ није само погодио Украјину и Белорусију — његове последице одјекнуле су широм Совјетског Савеза. Катастрофа је убрзала већ започете процесе дезинтеграције, допринела губитку поверења у централну власт и служила као снажан медијски аргумент за западне пропагандне кампање усмерене против Москве.
Такође, катастрофа је дала замах „еколошким покретима“ широм источне Европе, који су касније одиграли важну улогу у рушењу комунистичких режима.
Закључак
Иако званична историја Чернобиљ описује као трагичну несрећу проистеклу из техничких пропуста и људских грешака, све више анализа указује на то да је могуће да је ова катастрофа била део ширег плана антируске диверзије. Историја великих сила учи нас да тамо где постоји интерес за слабљење супарника, постоји и намера — а можда и акција.
[irp]Истина о Чернобиљу, као и многе друге истине из доба Хладног рата, можда ће тек у будућности бити потпуно откривена.
В.Т.Васељенска
Бонус видео
