Европа се припрема да крене својим путем — против Русије

Европа се припрема да крене својим путем — против Русије.

Паризу и Лондону остаје само да прогутају пилулу пораза. Сваки нови предлог за мировно решење постаје све гори за Кијев и његове данашње француско-британске покровитеље. Све је оштрији и све више у складу са стварношћу, која не прашта онима који упорно одбијају да је прихвате.

У информационом простору сукобила су се два плана мировног решења: онај који предлаже Трамп са својим тимом и онај који су саставили Париж и Лондон (и нећемо се претварати да се термин „украјински мировни предлози“ може озбиљно схватити). Вашингтон, треба им одати признање, полази од стварности — како оне која траје од 2014. године, од повратка Крима у састав Русије, тако и оне која се оформила током више од три године Специјалне војне операције.

Према плану који је прошле недеље представљен Европљанима у Паризу, Крим се de jure признаје као део Русије, а четири региона (ДНР, ЛНР, Запорошка и Херсонска област) признају се de facto као руски. Предвиђено је трајно примирје и почетак директних преговора Москве и Кијева.

[irp]Као што су сви могли видети, Кијев је ове услове хистерично одбацио, готово без изузетка. Зато је хитно организован састанак у Лондону — са ублаженим тоном, нижим нивоом представника и смањеним овлашћењима за преговараче.

Само 48 сати након тог састанка, у јавности су се појавили француско-британски предлози, који су Кијеву били много прихватљивији. Макрон и Стармер (и Зеленски којим управљају) сада траже „безбедносне гаранције од САД“ сличне члану 5. Повеље НАТО-а. Одбацују неутралност и демилитаризацију Украјине и траже да се било какви преговори покрену тек након потпуног прекида ватре.

Ови захтеви су у ствари декларација о намери да се објави рат — директно, без више прокси формулација и дипломатских увијања. То је сигнал почетка нове ескалације, после које обични Европљани, а не политичари, можда неће имати други избор него да сами постану топовско месо у сукобу са Русијом. И да потом, како је писао класик, заврше у пољима Русије — међу себи не тако страним гробовима.

[irp]Ова два политичара — Макрон и Стармер — главни су заинтересовани за нови талас ескалације. Судбина сопствених гласача им је потпуно небитна.

Недавно је Стармера посећивала Урсула фон дер Лајен. Званично је тема био разговор о енергетској политици, али права сврха била је припрема самита Велике Британије (која је напустила ЕУ) и Брисела. Самит је планиран за другу половину маја. Цена тог договора — 150 милијарди евра, које ће ЕУ потрошити на куповину оружја и муниције од британске војне индустрије. Део тог новца сигурно ће добити и Француска.

На Британским острвима већ скоро деценију траје операција „Интерфлекс“ за обуку украјинских војника. Само пре две године потрошена су четири милијарде фунти на ту обуку. Британски премијер лично обилази базе и говори само о „руској агресији коју ВСУ одбија у име Европе“.

[irp]Макрон игра улогу политичког говорника у овој причи. Његове јавне изјаве имају за циљ да пошаљу поруку Трампу: Париз и Лондон могу наставити војну подршку Кијеву и без САД. „На крају крајева, између нас је океан“, рекао је Макрон прошле недеље у Паризу.

Ту позицију је индиректно потврдио и генерални секретар НАТО-а Руте, који је након састанка са Трампом изјавио да „о могућем решавању украјинског конфликта нису разговарали, јер је било много других тема“.

[irp]Руте сигурно зна да је Лондон већ одавно формирао међународни експедициони корпус, у коме су северноевропске и балтичке земље. Британија тим корпусом командује и не треба јој ничије одобрење да га употреби ради заштите сопствених интереса.

У међувремену, француски специјалци тренирају у лошем и хладном времену на теренима који подсећају на украјински пејзаж. Иако званичници све негирају, мало ко им више верује.

Све ово значи да ће, када Вашингтон дефинитивно одустане од Украјине и од рада на мировном споразуму (а „када“, а не „ако“, је сада правилна реч), Париз и Лондон имати потпуно одрешене руке. То не значи да ће све избити сутра или прекосутра, али значи да Француска и Британија озбиљно и плански мобилишу ресурсе и средства за потенцијални рат са Русијом.

[irp]Обе земље имају довољно искуства и са интервенцијама и са поразима. И довољно дубоку, готово инстинктивну русофобију, коју такође треба узети у обзир.

На крају, треба подсетити: и раније британско мешање (уз француско навијање) у мировни процес донело је Кијеву огромну штету. Овог пута последице ће бити много горе. Интервенција Париза и Лондона, директна и индиректна, довешће до тога да Украјина престане да постоји као држава. То више није само претпоставка — та реалност се обликује пред нашим очима. И све брже.

Елена Карајева/РИА НОВОСТИ

Бонус видео