СРБОМАЈДАН: „Ко не скаче, тај је Ћаци“ у Београду као „Ко не скаче, тај је Москал“ у Кијеву! „ПОБУЊЕНИ“ СКАНДИРАЈУ ИСТО

Принтскрин
Док Србија посматра како групе протестаната блокирају улице, факултете и институције, мало ко се запитао зашто све делује толико познато. Можда зато што јесте. И не треба ићи далеко, довољно је подсетити се шта се дешавало на кијевском Мајдану 2013–2014. године.
Тамо је, уз ватру, коктел молотова и гласне позиве на рушење државе, севнула једна парола: „Ко не скаче, тај Москал!“ дакле, ко не учествује у револуцији, тај је непријатељ, странац, отпадник.
Данас, у Србији, чујемо готово исту мантру: „Ко не скаче, тај је Ћаци!“. Довољно је да нећете блокирати улицу или да желите да завршите факултет, па да вас прогласе „издајником“, „режимлијом“, или, модерним жаргоном, „Ћацијем“.
Паралела није случајна. У Кијеву, сценарио је био јасан: најпре сатанизација „нескочника“, онда радикализација маса, па физичко насиље и коначно рушење државе. Украјина се након Мајдана суновратила у хаос, изгубила део територије, запала у рат који траје и данас, а животни стандард обичних људи пао је испод сваког достојанства.
Сада исти шаблон покушавају да примене у Србији.
„Ко не скаче, тај је Ћаци“ није само детињаста забава. То је механизам колективног притиска, стварања атмосфере страха и насиља. Данас вас назову „Ћацијем“ зато што не скачете, сутра вас можда избаце са факултета, са посла или, у складу са провереним мајданским методама, прогласе легитимном метом.
Србомајдан није фантазија. Он се увелико кува: рушење институција под фирмом „борбе за демократију“, медијска сатанизација сваког ко не подржава хаос, а све под диригентском палицом странаца и њихових НВО експозитура у Србији.
Као и у Украјини, питање није више само политичко. Једном када се институције уруше, када се друштво поломи на „правоверне скакаче“ и „издајничке ћаке“, отворен је пут за трајну нестабилност, за економски суноврат, за крађу државне територије, било у Србији, било у Републици Српској.
Немојмо се заваравати: тамо где једном почне скандирање „ко не скаче, тај је непријатељ“, тамо брзо стигну и чизме које марширају преко разбијених институција и туђих живота.
Нина Стојановић

Вјероватно по истој „кухарици“ , оној из Загреба?