На данашњи дан погинуо је ХЕРОЈ КОШАРА ТИБОР ЦЕРНА: Имао је само 21 годину!

Када је устао из заклона како би открио положај непријатељског снајперисте, метак му је пробио груди. Иако тешко рањен, успео је да изговори последње речи: „За ову земљу вреди погинути“. Недуго затим, други метак му је прекинуо живот.

Пре тачно 26 година Тибор Церна (1978-1999) херојски је пао покушавајући да спасе своје саборце током одбране карауле Кошаре код Ђаковице. Његова жртва помогла је снајперисти Војске Југославије да идентификује положај непријатеља и заштити своје саборце.

– Тибор је један од 108 српских Обилића који је за нас још жив. Живеће у нама докле год смо живи и докле год будемо причали о, мало је рећи, херојским погибијама.

Тукао их је непријатељски снајпер, нешто је морало да се предузме. Тибор је устао да би га снајпер погодио, а наш војник је открио непријатеља и елиминисао га – говорио је његов саборац Војислав Вукашиновић, један од најмлађих војника са Кошара током откривања споменика Тибору Церни у Дебељачи 2017. године.

Церна је био војник Војске Југославије у коју је ступио јуна 1998. године. Као командир стрељачког одељења 125. моторизоване бригаде учествовао је у одбрани Југославије за време НАТО бомбардовања.

Херој са Кошара одрастао је на периферији Београда, у насељу Ковилово. Волео је живот, другове, свирао клавијатуре, ишао на пецање. Те 1998. ни килажу за војску није имао. Мршавко од 55 кила, танак попут највитије брезе, решио је међутим, да одужи дуг отаџбини. На прегледу су му папиролошки додали два килограма да би могао да обуче маслинасто зелену униформу.

Био је најпре у Нишу, у ауто-јединици, да би га касније пребацили у Пећ.

Није хтео прекоманду

КАДА је дошао на одсуство, мајка Катица му је рекла: „Синко, не иди назад. Наћи ћу ти везу да те пребаце негде другде“. Он јој је одговорио:“Знам ја да ти и ормар можеш да спакујеш у теглу џема, али нема силе да се не вратим“.

– Када је у новембру дошао на одсуство, уопште није био исти човек кога смо испратили. Исцрпљен, тамни подочњаци. Касније ми је један његов друг, такође Мађар, причао да је и у најтежим моментима имао духа. Седам дана су били у рову. Један друг плаче, други се тресе, доживео нервни слом. Сви згрчени, сагнути у рову, туку минобацачи са свих страна. У неком моменту Тиби нешто лупи, сви почну да се смеју. Овај што је плакао, плаче и смеје се, овај што се тресао, сад још више дрхти од смеха. Знао је напамет реплике из домаћих филмова и често је њима забављао другаре и нас у кући – говорила је новинарима Тиборова мајка Катица Церна.

Тибор Церна одликован је Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Имао је 21 годину када је погинуо.

Драгана Матовић