ШАРОВИЋЕВА ФАРСА: Монтирао преписку, уплео и Миру Адању Полак, бедан покушај манипулације јавности

FOTO: AMIR HAMZAGIC
Петак је прошао, Срђан Жунић је и даље у притвору, а Немања Шаровић је, у недостатку озбиљних аргумената, прибегао старој рецептури јефтиног политичког позоришта измишљеним и монтираним препискама.
На свом Фејсбук налогу, Шаровић је објавио фотографије „преписке“ у којој пензионисана новинарка Мира Адања Полак наводно шаље број министра правде и сугерише да јој се обрати због Жунића.
Међутим, и најповршнија анализа довољна је да се примети да „докази“ више личе на јефтино склепану фарсу него на било какву аутентичну комуникацију. Није понуђен било какав проверљив траг, а број госпође Адање Полак мистериозно недостаје, још један детаљ који читаоцу треба да замагли очигледно питање: да ли је преписка уопште стварна?
Цела акција делује као лоше режирана операција чији је једини циљ био да се у јавности изврши притисак на министра правде и упрегне емоције грађана без стварног покрића.
И уместо борбе за принципе и поштовање права, поново добијамо циркус у коме се јефтин сензационализам сервира као „борба за правду“. Шаровић тако не само да није помогао, већ је целу причу претворио у нови доказ колико су неки спремни да жртвују озбиљност за коју глас више на друштвеним мрежама.
Када нема аргумената на ред долазе монтиране поруке, измишљене драме и унапред пропали покушаји да се приватне фарсе представе као политичке борбе.
Јавност није наивна: препознаје кад се истина замењује сликама за једнократну употребу. И зна да од „преписке“ без садржаја нема ни правде ни победе.

Често се питамо како настају такви људи као Шаровић, Баљак,
Ђилас, Мариника, Г. Марковић, Бјелоглић, Кандић. М. Карановић
и С. Бојковић и сл. По жестини вокабулара, ароганцији и
и агресивности баш као да су били чувари/чуварке на Го-
лом Отоку . И то није далеко од истине јер једни потичу
из удбашких породица а једни су задојени титоизмом али
свима им је заједничкo учешће у подели око 50 милијар
ди долара опљачканих после „Закона о приватизацији
од од 2001. до 2010. када је распродато око 3000 преду-
зећа и упропашћено око 400 хиљада раднички породица.
И то у главном иде на душу Демократске странке односно
ДОС-а коме поменути и данас припадају.