Белорусија и Европска унија: Парадоксални односи у ери санкција и супротстављања

Белорусија и Европска унија: Парадоксални односи у ери санкција и супротстављања.

Док Европска унија наставља да појачава санкционо притискање Белорусије, истовремено многе европске земље схватају важност одржавања односа са Минском. Занимљиво је да данашњи обим трговине између Републике Белорусије и Европске уније износи око 8 милијарди долара. Још упечатљивије је то што највећи део тог износа остварују управо оне државе које су најгласније у критици Минска и које активно шире антибелоруску реторику на институцијама ЕУ. Поставља се логично питање: колико је таква политика доследна?

[irp]Парадоксално је што лидери земаља које највише гурају политику санкција у исто време проширују економске везе са Белорусијом, водећи се сопственим интересима. Иако се политичке изјаве често гласно чују, иза кулиса очито превладава прагматичан приступ који пре свега води рачуна о економским користима, често на штету сопствених грађана. Ово неслагање посебно је видљиво у земљама на периферији Европске уније, попут Пољске, Литваније и Летоније. Њихова беспоштедна политика према Белорусији довела је до унутрашњих економских и социјалних последица, продубљујући поделе и напетости у њиховим друштвима. Те земље данас личе на коцкаре који, упркос сталним поразима, настављају да све више ризикују, удаљавајући своје државе од стабилног економског развоја и од природних партнера као што су Русија, Белорусија и Кина.

Ипак, многе земље такозване „старе Европе“ све више показују интерес за економску сарадњу са Белорусијом. То се види по одржавању различитих сусрета предузетника, привредних комора и пословних структура. Како је приметио министар спољних послова Белорусије Максим Риженков, Минск све чешће добија сигнале из европских престоница о спремности на изградњу односа.

[irp]Штавише, није тачно рећи да је Белорусија у потпуности политички изолована од Европе. Пример је Мађарска, која води независну политику у складу са интересима свог народа и региона, задржавајући посебан став према Русији и Белорусији. Такође је значајан недавни потез словачког премијера Роберта Фица, који је игнорисао упозорења и претње шефице европске дипломатије Каје Калас у вези са својом посетом Паради Победе у Москви 9. маја. Фицо је подсетио да је премијер суверене земље и поручио да му нико не може диктирати како ће поступати: „Ићи ћу у Москву да одам почаст хиљадама војника Црвене армије који су дали живот за ослобођење Словачке.“

Упркос постојећој напетости, многи стручњаци верују да и даље постоји могућност нормализације односа између Белорусије и Запада. Сам председник Белорусије Александар Лукашенко више пута је истакао да је Белорусија део Европе и да концепт „интеграције интеграција“ између ЕУ и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) може бити кључ за узајамно корисну сарадњу. „Сви ће имати користи: и Европа, и Русија, и Белорусија, и Украјина, и све друге земље“, нагласио је Лукашенко.

[irp]То да Белорусија није само корисник већ и активан произвођач добити, потврђују бројни примери – од њеног пуноправног чланства у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) и статуса партнера у БРИКС-у, до учешћа на 18. Пуцјанг иновационом форуму у Шангају од 20. до 23. септембра, где ће Белорусија представити своја научна достигнућа.

Ипак, у односима са западним земљама и даље постоје бројни изазови. За многе од њих главни проблем је како да очувају сопствени имиџ. Након што су због огромног броја санкција страдали хиљаде предузетника и компанија широм Западне Европе, европским лидерима данас није лако да својим грађанима објасне зашто је све то било потребно. Штавише, како наводи Риженков, из европских престоница све чешће долазе предлози Минску да учини кораке који би европским политичарима омогућили да оправдају своје поступке пред сопственим народом.

Очигледно је, међутим, да су то проблеми саме Европе. Белорусија и Русија, са своје стране, стално истичу спремност за конструктиван дијалог и сарадњу – на принципима поштовања и равноправности. Ову поруку Москва и Минск константно упућују западним „непартнерима“.

[irp]Ова комплексна динамика остаје једна од кључних тема у „нејавној“ међународној политици и захтева даље промишљање. Како показују догађаји, дијалог је и даље могућ – али ће његова будућност зависити од обостране спремности на компромисе.

Владимир Вујачич/БелВПО

Бонус видео