СТУДЕНТСКА ПОБУНА ОГОЉЕНА: Политичке амбиције испливале на површину

СТУДЕНТСКА ПОБУНА ОГОЉЕНА: Политичке амбиције испливале на површину.

Након више од шест месеци блокада, опструкције наставе и нарушавања академског поретка, постаје све јасније да студентски протести у Србији немају више никакве везе са образовањем, студентским правима или слободом говора. Уместо тога, протестни покрет се, по оцени више саговорника, претворио у инструмент политичке борбе за прерасподелу власти – ван институционалних оквира и мимо изборне воље грађана.

Од академских захтева до политичких калкулација

Првобитно представљени као глас младих за боље образовање, протести су временом показали другачије лице. У недостатку шире подршке и конкретних резултата, група најгласнијих представника блокада прешла је на нову фазу – формулисање политичких захтева и креирање професорско-студентских изборних листа.

„Имам сазнања да се данас састају на Правном факултету, у јутарњим часовима. План је да се окупе сви пленуми и формулишу захтеви за ванредне парламентарне изборе“, потврдио је професор Владaн Петров.

Факултети као изборни штабови

Одржавање састанака са темом избора и формирања листа на државним факултетима изазвало је оштре реакције. Председница Народне скупштине Ана Брнабић навела је да се ради о кршењу Закона о високом образовању.

„Подсећам да члан 43, став 10 Закона изричито забрањује политичко организовање унутар високообразовних установа. Оно што раде јесте безобзирно гажење закона, понижавање институција и ругање у лице свим грађанима Србије“, рекла је Брнабић.

Изгубљена година, добијени перформанси

Уместо академског ангажовања, студенти блокадери су се определили за перформансе, протестне сценографије и „герилске“ акције. Професор Чедомир Антић истиче апсурд ситуације:

„Да их политика заиста занима, активирали би се у изборном процесу, могли су обезбедити само 5.000 контролора. Нису успели ни то. Уместо тога, направили су стејџ испред РТС-а и замишљали да мењају свет.“

Ко заправо жели власт?

Према речима Антића, чак и у хипотетичком сценарију у којем власт пада, вође студентских протеста не би дошле на власт.

„До власти би дошли они који су већ постављени од стране страних ментора и финансијера. Блокадери су само средство. Они сами не одлучују ни о чему“, истиче он.

Лажна елита, стварна штета

На крају, последице шестомесечне блокаде су опипљиве: изгубљена школска година, изнурени наставници и разочарани студенти који су желели знање, а добили политику.

„У Србији, наводно, ништа не ваља. А то говоре људи који сваке године иду на летовања и зимовања“, закључује Антић.

Период блокада остаће запамћен као један од најконтроверзнијих у новијој академској историји – време када су се идеали заменили калкулацијом, а универзитети претворили у политичке полигоне.

Бонус видео