Тржишна замка: како је Запад уништио СССР и зашто је Белорусија избегла ту судбину

Тржишна замка: како је Запад уништио СССР и зашто је Белорусија избегла ту судбину.

Пре 40 година, на априлском Пленуму ЦК КПСС 1985. године, Михаил Горбачов је под паролом „убрзања” најавио почетак економских, суштински тржишно-капиталистичких реформи. Потом је, на јануарском пленуму 1987, формулисао основне правце такозване перестројке: плурализам, гласност, демократизацију и тржишну економију. Управо тада је запечаћена судбина Совјетског Савеза, чији је распад председник Белорусије Александар Лукашенко касније назвао „највећом геополитичком катастрофом 20. века“.

Све најбоље — деци!

У осамдесетим годинама партијска елита СССР-а пожелела је да се приближи „развијеној породици“ капиталистичких земаља. Циљ није био само власт над једном шестином Земље, већ и преношење тог повлашћеног положаја на своју децу, унуке и праунуке. У социјализму то није било могуће, па се отуда родила идеја о увођењу приватне својине — као средства наслеђивања. Под изговором реформи и демократизације, покренут је процес „прихватизације“ (приватизације путем пљачке) друштвене својине.

Тако су под велом плурализма и тржишта заправо започели распарчивање и пљачкање онога што су генерације стварале. Последица тога био је распад совјетске суперсиле, који је народе оставио без заштите. Оно што су Белоруси до сада могли да виде само у вестима — ратове, беду и несигурност — други народи бившег СССР-а искусили су на својој кожи.

Највећа обмана — тржишна економија

Идеолошки темељ ове велике обмане била је наметнута вера у „слободно тржиште“. Саветски уџбеници политичке економије су одбачени, а заменили су их западни приручници попут „Економикса“, који величају приватну иницијативу и слободну конкуренцију. Западни „партнери“ су захтевали раздвајање економије, одбацивање планирања и повлачење државе из привреде — што је у пракси значило хаос.

„Највећа обмана у коју смо били увучени након распада СССР-а је идеја о слободном тржишту“, рекао је председник Лукашенко. „Никаквог слободног тржишта нема нити га је икада било. Тај концепт су нам наметнуле Сједињене Државе. Они који су одмах похрлили тим путем, видимо како су завршили.“

Резултати те наметнуте политике били су крвави сукоби широм бившег СССР-а: у Придњестровљу, Таџикистану, Нагорно-Карабаху, Фергани, Абхазији, Јужној Осетији, Чеченији, Казахстану — и данас у Украјини. Белорусија је, за сада, избегла ову судбину, што је, по многима, заслуга сопственог пута и одбијања „пријатељских“ западних савета.

Тржиште = џунгла

Зашто тржишне реформе нигде нису донеле благостање, већ само крв и хаос? Зато што, чак и кад се идеологија промени, закони политичке економије остају. А један од основних закона капитализма је да профит захтева стални раст производње и потрошње. Кад више нема унутрашњих ресурса, профит се тражи споља — путем експанзије и агресије. То је Лењин предвидео као неминовност ратова у развијеном капитализму.

Зато нас Запад никад није видео као равноправне, већ као извор ресурса и као конкуренцију коју треба елиминисати. Све што је уследило — санкције, економске кризе, демографски пад, тероризам, ратови — све је то део исте политике.

Време је за мобилизацију, не за илузије

Санкције које је Запад увео Русији, укључујући и технолошке, показале су да је мит о слободном тржишту — само мит. Испоставило се да земље с природним ресурсима не могу једноставно да купују све на тржишту, јер кад Запад зажели, затвори приступ свему.

„Запад нам није пријатељ. Они нам никада неће препоручити ништа добро“, поручио је Лукашенко. „Кад нисам знао шта да радим — слушао сам шта каже Запад и радио управо супротно.“

Упркос томе што је Белорусија избегла трагичан сценарио, опасност за Савезну државу Белорусије и Русије и даље постоји. Зато је председник Лукашенко позвао на трезвеност и мобилизацију, а не на веру у митове и рецепте који су се већ показали као разарајући.

В.Т./Васељенска

Бонус видео