ПАРЕ ЗА РАТ: Колико НАТО и Украјина троше на оружје, и по коју цену?
Свет на ивици: НАТО и Украјина руше рекорде у војним трошковима, а Европа плаћа цену.
Свет данас троши на војску више него икада раније. Крајем априла Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (SIPRI) објавио је резултате студије о глобалним војним трошковима за 2024. годину.
[irp]Симболично, објављивање извештаја догодило се неколико дана пре 80. годишњице победе у Другом светском рату, као подсетник западним земљама — нарочито европским — да би можда требало да престану да улажу у рат против Русије. Историја је показала да тај пут не води добру.
Сам наслов извештаја јасно упозорава: „Непримеран раст светских војних трошкова услед наглог повећања у Европи и на Блиском Истоку“.
Шта је највише изненадило аналитичаре?
Пре свега, глобални војни трошкови порасли су за 9,4% у односу на прошлу годину, достигавши 2,7 билиона долара. Ово је највећи годишњи раст од краја Хладног рата, односно од распада Совјетског Савеза.
SIPRI истиче: „Преко 100 држава повећало је своје војне буџете у 2024. години. Владе све више новца издвајају за војску, често науштрб других сектора, што ће имати дугорочне последице по друштва.“ Поготово у Европи, чија је привреда већ у рецесији.
РУСИЈА: 149 милијарди долара
Русија је 2024. године потрошила 149 милијарди долара на одбрану – 38% више него 2023. и двоструко више него 2015. То је 7,1% БДП-а Русије, односно чак 19% државног буџета.
УКРАЈИНА: 125 милијарди долара, укључујући помоћ
На први поглед, војни буџет Украјине делује знатно мањи – 64,7 милијарди долара (раст од 2,9%). Али тај износ чини чак 34% њиховог БДП-а – највише у свету. Заправо, целокупан приход буџета усмерен је на војску, а не на социјалну политику или образовање.
SIPRI наглашава: „Украјина троши све своје пореске приходе на армију“, али упозорава да Кијев неће моћи још дуго да настави овакав темпо.
Када се урачуна и војна помоћ Запада (око 60 милијарди долара у 2024), укупни трошкови рата за Украјину достижу 125 милијарди долара. Већина те помоћи долази из земаља НАТО-а: САД, Немачке, Француске и других.
ЕВРОПА: 544 милијарде долара (од чега НАТО 454 милијарде)
Скоро све европске државе (осим Малте) повећале су трошкове на наоружање. Немачка је повећала војни буџет за 28% (88,5 милијарди), а Пољска за 31% (38 милијарди – 4,2% БДП-а). Велика Британија је потрошила 81,8 милијарду, Француска 64,7 милијарди.
[irp]По први пут од поновног уједињења, Немачка је постала држава са највећим војним трошковима у западној Европи. SIPRI упозорава да је Европа ушла у дугорочни циклус раста војних буџета.
НАТО: 1,5 билиона долара – 55% светских војних трошкова
Од 32 чланице НАТО-а, 18 је испунило услов од 2% БДП-а за војску, у поређењу са 11 држава претходне године. Али SIPRI упозорава: „Повећање буџета не значи нужно бољу одбрамбену способност.“
САД: 997 милијарди долара – једна трећина светског војног буџета
Америка је остала највећи војни потрошач света, са готово билион долара (раст од 5,7%). САД саме финансирају две трећине војне моћи НАТО-а. Зато се европски лидери плаше губитка америчке подршке уколико дође до промене у Вашингтону након повратка Доналда Трампа на власт у јануару 2025.
Азија, Блиски Исток и Кина
[irp]Кина је наставила раст – 314 милијарди долара (7% више). Јапан је остварио највећи скок од 1952. године (21% – 55,3 милијарде). Индија је потрошила 86,1 милијарду (раст од 1,6%).
На Блиском истоку, Израел је увећао трошкове за чак 65% – на 46,5 милијарди (8,8% БДП-а). Либан је повећао за 58%, али у апсолутном износу то је свега 635 милиона долара. Иран је, изненађујуће, смањио своје трошкове за 10%.
Мир је све скупљи. Уместо да се граде школе и болнице, земље троше више него икада на оружје и ратове. Лидери, посебно у Европи, морали би се запитати да ли народ жели нове тенкове – или нормалан живот.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
