Дерикоњић: Пресуда није одговорила на кључна питања о злочину

Упркос чињеници да је Блажићу изречена максимална казна која је законом прописана за млађе пунолетнике, пресуда је изазвала незадовољство родитеља убијене и рањене деце, а реченица коју је изговорила судија Јовановски као да им је додатно парала душу.

Пресуда изречена Урошу Блажићу није адекватна, нити правична, али је законски једина могућа. То је казала у децембру прошле године Лидија Јовановски, председница судског већа Вишег суда у Смедереву, почевши да образлаже пресуду којом је овај окривљени оглашен кривим за убиство деветоро и рањавање 12 младих, 4. маја 2023. године у селима Дубона и Мало Орашје и осуђен на казну затвора од две деценије.

Упркос чињеници да је Блажићу изречена максимална казна која је законом прописана за млађе пунолетнике, што је он и био с обзиром на то да у време извршења кривичног дела није имао навршену 21 годину, и што је иста казна због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у стицају са кривичним делом тешко дело против опште сигурности изречена и Урошевом оцу Радиши, пресуда је изазвала незадовољство родитеља убијене и рањене деце, а реченица коју је изговорила судија Јовановски као да им је додатно парала душу.

Данас, две године од трагедије, родитељи и чланови породица убијених и рањених и њихови правни заступници пред судом жале што одређене чињенице у вези са трагедијом на које су, како кажу, указивали током првостепеног суђења нису утврђене. Упркос жалу, ипак, изражавају наду да ће другостепени суд, у конкретном случају Апелациони суд у Београду, одмах након јавног дела седнице заказане за 8. мај, ипак, потврдити пресуду смедеревског Вишег суда, чиме би она постала правноснажна.

Судско веће Апелационог суда ће, како то закон прописује, у јавном делу поступка прочитати првостепену пресуду, жалбе које су на њу поднели браниоци окривљених и одговор тужилаштва на њу, а потом, усмено саслушати окривљене и њихове браниоце о наводима жалбе. У нејавном делу, веће ће донети одлуку, која ће након њеног експедовања из суда, бити саопштена јавности. Окривљени Блажићи могу, али не морају да присуствују седници другостепеног суда.

Одлучујући о жалбама, као и у свим другим поступцима, Апелациони суд има три законске могућности: да одбије жалбе и потврди првостепену пресуду, да укине пресуду и наложи првостепеном суду да понови суђење и да преиначи првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака.

Стефан Стефановић, један од пуномоћника породице оштећених, на двогодишњицу злочина у младеновачким селима, каже да су он и колеге задовољне пресудом која је изречена Радиши Блажићу, али не и оном његовом сину Урошу.

– Свесни смо чињенице да је Урошу Блажићу изречена максимална затворска казна коју закон прописује и да ту ништа не можемо да урадимо. Можемо, међутим, да кажемо да је изрицање овакве казне, али и нереаговање надлежних у смислу да то промене амнестија овако страшног злочина – сматра Стефановић.

На подсећање да су пуномоћници најавили да ће са родитељима настрадалих и рањених покренути петицију за измену Кривичног законика, којом ће тражити да млађи пунолетници (млади од 18 до 21 годину) који су извршили најтежа кривична дела не буду привилеговани када су прописане казне у питању, односно, да им се, уместо садашњих 20 година затвора, као максимална казна може изрећи и доживотни затвор, наш саговорник каже да се од тога није одустало.

– То је велики проблем на који мора да се скрене пажња. Разматрали смо подношење петиције у том смислу, међутим, чекамо државне органе да то реше. Петиција би, свакако, била добра идеја. То би, међутим, била петиција из очаја – наводи Стефановић.

Законским нонсенсом сматра, како каже, и чињеницу да пуномоћници оштећених не могу да подносе жалбе на изречене пресуде, а самим тим и да укажу на евентуалне пропусте првостепеног суда.

– Мишљења сам да суд у првостепеном поступку није расветлио све аспекте злочина у Дубони и Малом Орашју. Урош Блажић није желео да говори о критичној вечери, шта је тачно радио на дан извршења кривичног дела, где је био у периоду од изласка из куће до извршења масакра…

Такође, није се открило да ли се видео са неким пре масакра, да ли је био у колима са одређеном особом са којом је виђен, да ли му је неко помагао у извршењу или му, евентуално, нешто сугерисао.

Све су ово питања на која нисмо добили одговоре, па самим тим сматрам да је злочин остао недовољно истражен. Урађено је вештачење мобилног телефона и рачунара Уроша Блажића, али га ми нисмо добили. Достављена нам је само једна преписка са „воцапа” и то у писаној форми, упркос томе што смо на сваком претресу инсистирали да нам се достави листинг позива и садржај порука.

Такође, током првостепеног суђења није утврђивано због чега су три војна камиона била у дворишту куће Блажића након масакра, када се зна да увиђају могу да присуствују само полиција, надлежни тужилац и припадници БИА – закључује Стефановић.

На питање да ли породице убијених и рањених планирају да поднесу тужбе за накнаду нематеријалне штете у парничном поступку, пуномоћник потврдно одговара.

– Урадићемо то одмах по правноснажности првостепене пресуде, што ће, надам се, бити убрзо после седнице Апелационог суда која је заказана за предстојећи четвртак. Уколико се буде одуговлачило са доношењем правноснажне пресуде, урадићемо то раније с обзиром на то да имамо рок од три године од дана извршења кривичног дела да поднесемо тужбе – открива Стефановић.

Мирослава Дерикоњић