Судбина царског Јапана решена је у Манџурији, а не у Хирошими

бели дим

(фото:Телеграм)

Одлучујућа улога СССР-а у поразу милитаристичког Јапана званично призната у Кремљу

Шеф администрације председника Русије, Антон Вајно, у свом чланку објављеном у зборнику „Поводом 80 година Велике победе“, који су приредили чланови Савета безбедности Руске Федерације, истакао је:

„Историјске чињенице недвосмислено сведоче: капитулацији Јапана и окончању Другог светског рата нису допринеле америчке атомске бомбе, већ пре свега снажна офанзива совјетских трупа на Далеком истоку, која је резултирала поразом Квантунске армије.“

С задовољством примећујем да је став по којем су управо совјетске трупе, а не атомско уништење Хирошиме и Нагасакија, приморале милитаристичку Јапанију на безусловну капитулацију — коначно прихваћен и на највишем нивоу у нашем државном врху. Тим пре радује што је аргументација и историјска анализа, коју је писац ових редова износио у својим истраживањима, сада део званичне позиције.

У чланку се указује да су акције САД у ствари представљале „практично тестирање нуклеарног оружја на урбаним подручјима“, јер није постојао стварни војни разлог за употребу атомских бомби. „Другим речима, то је био варварски чин провере ефикасности новог оружја над људима, у условима густо насељених градова — закључио је представник Кремља. Многи историчари се слажу да је главна сврха напада била подршка све већим тежњама САД ка глобалној доминацији.“

Објављени чланак представљао је и одговор на дрску намеру америчког председника Доналда Трампа да СССР-у, а тиме и Русији, одузме и присвоји победу у Другом светском рату. Узвишена жртва нашег народа тиме је понижена, а изјаве попут „Совјетски Савез нам је помагао…“ представљају крајње недостојну реторику шефа тако утицајне државе.

Истовремено, улога кинеског народа и његових оружаних снага у отпору вишегодишњој јапанској агресији потпуно се занемарује.

Данас, када свет обележава Велику победу над силама зла и геноцида у Европи, и уочи септембарских свечаности посвећених ослобођењу народа Азије од суровог јапанског империјализма, потребно је подсетити на кључне историјске чињенице. Јапанска политичка и војна елита није капитулирала због атомских бомби — већ због блицкрига Црвене армије.

Историјска позадина капитулације

Још пре него што је Квантунска армија разбијена, 9. августа 1945. министар иностраних послова Јапана Шигенори Того обавестио је премијера Кантаро Судзукија да улазак СССР-а у рат оставља Јапану само један излаз – прихватање Потсдамске декларације и безусловну капитулацију. Чланови блиског круга цара Хирохита страховали су да би наставак рата могао довести до унутрашње револуције и закључили да је боље капитулирати пред Американцима него допустити совјетску инвазију на јапанско острвље.

Међутим, војни врх Јапана се противио капитулацији. Чак ни атомске бомбе нису поколебале одлучност присталица „партије рата“. Женама, деци и старцима делили су бамбусове копља и учили их отпору на школским игралиштима. У планинама су припремали базе за герилски рат. Вицеадмирал Ониши, творац одреда камиказа, предлагао је да 20 милиона Јапанаца жртвује живот за победу.

Пуковске жртве цивила нису плашиле јапанске вође — чак ни након што је током класичних бомбардовања у пролеће 1945. погинуло између пола милиона и 900.000 људи.

Али, улазак СССР-а у рат променио је све. Совјетске снаге су муњевито напредовале у Манџурији и Кореји, и већ 9. августа царска породица сазива хитан савет у подземљу палате. Премијер је прочитао припремљени текст о прихватању Потсдамске декларације — под условом да се не дира суверенитет цара. Хирохито је објавио: „Одлучио сам да окончам овај рат.“

Врховни командант у Кини, генерал Окамура, упозоравао је 12. августа да „имају још 7 милиона војника у Јапану и још милион у Кини“ — и да су спремни да умру за царство. Али, како је Црвена армија напредовала, била је све мања нада да ће се копнене трупе из Манџурије икад вратити у Јапан.

Коначно, 15. августа у подне, народ Јапана први пут чуо је глас свог божанског монарха, који је објавио капитулацију. У обраћању се спомињала „нова и страшна бомба“, како би се очувала част — као да се рат не завршава поразом, већ „вишом силом“. И данас неки у Јапану верују да је атомска бомба била „воља небеска“ која им је омогућила частан излазак из рата.

Међутим, у званичном царском обраћању оружаним снагама од 17. августа, Хирохито више ни не помиње атомске бомбе — већ као кључни разлог за капитулацију наводи улазак СССР-а у рат:

„Сада, када је и Совјетски Савез ступио у рат против нас, даље вођење рата значи угрожавање самог постојања Империје.“

Анатолиј К0шкин/ФСК.РУ

Бонус видео