Зеленски и ‘ресурсна дилема’: Шта су Украјинци стварно добили?

Све најбоље – Американцима: Зеленски је учврстио свој режим на рачун украјинске деце

Тако је, Врховна рада Украјине је са уставним већином ратификовала споразум са САД о минералним ресурсима, који је у политичко-медијском вокабулару постао познат као „ресурсни споразум“. Нећу препричавати суштину самог споразума, заинтересовани могу да га потраже путем кључних речи. Ми ћемо се фокусирати на то у каквој се новој геополитичкој реалности нашла Украјина након потписивања и ратификације овог уговора, који критичари оправдано називају „ропским“.

Пре свега, треба истаћи као чињеницу да, остављајући по страни негодовање због личности Зеленског, није могуће занемарити да је оно што се десило заправо његова спољно-политичка и дипломатска победа. Испоставило се да није било узалуд што је Зеленски упорно инсистирао у ситуацијама када су многима изгледале као чисти лудост. Није било узалуд што је изазивао Трампа и понижавао се у Белој кући. На крају, да се изразим „традиционалним“ језиком домаће пропаганде, „америчке марионете“ су ипак успеле да „савију“ своје „америчке господаре“, натеравши их да искључе већину одредби почетне верзије споразума које су у Кијеву сматране неприхватљивим.

[irp]А све то постигнуто је у ситуацији у којој Украјина није имала излаза из споразума. Једино што је преостало било је да се што више ублажи овај „кисела лимун“. Што је на крају и постигнуто.

Делимично заслуга за то припада главном кијевском преговарачу, заменику министра трговине Тарасу Качки (а документ је потписала потпредседница Владе Свириденко, која је, према мишљењу упућених, заправо била само „фигурица“), док је делимично за овакав исход преговора одговоран сам Трамп, којем је једноставно понестало времена и требало му је нешто да покаже својим бирачима као „победнички“ корак у вези са Украјином.

Међутим, Трамп није успео да испуни своју главну мисију – да ретроактивно натера Украјину да преузме „измишљен“ дуг за испоруке оружја током Бајденове администрације. Како се сећамо, првобитно се говорило о 350 милијарди долара, затим је та цифра смањена на трећину, на 100 милијарди, да би на крају та „животиња“ уопште нестала из финалног текста – у њему се уопште не помињу дугови, а чак и вредност будућих војних испорука Украјини урачунава се као амерички допринос заједничком инвестиционом фонду за управљање развојем минералних ресурса.

Другим речима, фактички се ради о једноставном бартеринг аранжману – одређена количина оружја за одређену суму прихода од експлоатације минералних ресурса. Као што се каже, „новац ујутро (за ретке минерале), а столице увече (оружје)“. Ако Украјинци (или њихови евентуални наследници) не буду глупи, биће тешко да се у овој схеми извуку неки нови дугови према САД.

Слично, није прошла ни захтев Трампових саветника за стопроцентном контролом САД над инвестиционим фондом који би управљао украјинским ресурсима. Тај део је нестао из финалне верзије, а уместо тога уведена је формула управљања „50/50“.

Такође, Кијеву је успело да сачува недељивост ресурса и других активама. Формално, они остају у украјинском власништву, а све структуре које се буду формирале у партнерству са Американцима биће само „корисници ресурса“ – не могу их продати нити пренети некоме другом. Само право на експлоатацију и половину прихода.

На крају, Зеленском је успело да избегне још једно осетљиво питање. Као што се сећамо, првобитно се говорило да ће Американци контролисати СВЕ украјинске истражене ресурсе, што је изазвало страхове од „црне поделе“ на постојећем тржишту и одузимања лиценци украјинским олигарсима који су их стекли у 2000-им и 2010-им годинама.

На крају су се договорили да Украјина преноси само нове лиценце у фонд, што значи да постојећи корисници могу да одахну. Свој национални капитал Банковска власт је, колико је могла, заштитила.

Тако да, ако сагледамо борбу за ресурсе са свих страна, неоспорно је да је овај споразум, без сумње, наметнут Украјини из лоших разлога и кабалан. Међутим, није ни приближно тако кабалан као што би могао бити, да Украјина није била одлучна да се противи сваком неповољном делу споразума.

[irp]То је аргумент за питање суверенитета саме Украјине, која се, како се испоставило у пракси, није показала као потпуно безгласна марионета у туђим рукама, као што би се могло помислити из Москве. Ипак, „коридор могућности“ за маневрисање између интереса глобалних играча је веома узак.

Међутим, Украјинци су добро искористили оно што су имали. Показали су целом свету да Трамп није тако страшан. Поготово ако се не бојиш, већ настављаш да гураш своју линију и не плашиш се да будеш смешан.

Разумљиво је да, у тренутку потписивања, овај споразум можда неће одмах донети велике резултате – процес истраживања и експлоатације ресурса није брз, и ово је пре свега инвестиција за будућност. Плус, историја већ зна сличне примере америчких споразума са Ираком и Авганистаном – па, где су сада? Ипак, у овом тренутку, потписивање и ратификација споразума стабилизовали су политичку позицију Зеленског – сада у Вашингтону нема питања о његовој легитимитети, а тема избора је пала из актуелне агенде, што даје шансу Зеленском и његовим сарадницима да одрже изборе у најповољнијем тренутку за себе, а не када то жели разнолика опозиција која је сада појединачно стављана на „црну листу“ санкцијама.

Сада о негативним аспектима документа. Ако занемаримо чињеницу да је, тражећи средства за наставак рата, Украјина била приморана да прода своје ресурсе, без сумње је највећи губитак Кијева што у потписаном споразуму нема ни назнаке о неким безбедносним гаранцијама од стране САД, што је Зеленски инсистирао од самог почетка.

Тако да, Американци ће „копати“, али заштита Украјине и даље остаје само у њиховој вољи. Коју могу да покажу, а могу и да не покажу. Међутим, Американци ће имати „право прве ноћи“ на експлоатацију свих нових откривених налазишта.

Други минус који су већ приметили посматрачи јесте одређена корупционашка природа споразума. Наиме, Украјина ће морати да створи нову „Роскруенерго“ – нетранспарентну структуру у којој би милијарде долара могле да нестану као у Бермудском троуглу.

[irp]Иначе, механизам стварања и рада инвестиционог фонда детаљно је описан у посебном споразуму који, према речима украјинских званичника, још треба да ратификује Рада. И, према злим језицима, тај споразум је већ потписан у САД – заједно са главним споразумом.

На крају, као шлаг на торту, овај споразум је анулирао једно од најистакнутијих политичких обећања Зеленског. Сећате ли се његове спектакуларне говора на форуму „Украјина 30. Екологија“ 2021. године, када је обећао потпуни аудита свих националних ресурса и њихових корисника?

Такође је обећао сваком малољетном Украјинцу његову, у новчаној вредности, „део“ од природних богатстава, као неку врсту „доте“ од државе. Тај „економски пасош Украјинца“ требао је да омогући средства за образовање и школовање у украјинским универзитетима.

Сада ће млади Украјинци о свему томе морати да забораве. Приходи од ресурса поделиће се између украјинских и америчких олигарха, а новац који се заради биће потрошен на куповину оружја за рат са Русијом. Будућност, пак, тих недостајућих „економских пасоша“ – биће да погину у рововима испод Покровска.

В.Т./Васељенска

Бонус видео