Немица замонашена у Србији: Њен деда је бомбардовао Београд!

принтскрин/фејсбук
Монахиња СПЦ Јована (Сибила Лер), сазнавши да је њен деда Александер фон Лер командовао и учинио зло Србима приликом бомбардовања Београда 1941. године, одлучила је да се замонаши.
Рођена је у угледној аристократској породици у Немачкој, постала је смерна монахиња Јована у манастиру Соко Град код Љубовије, у Епархији шабачкој.
– Већ тридесетак година живим у Србији, у својој духовној отаџбини у српском манастиру Соко – каже мати Јована. Нико ме није ни попреко погледао, иако је мој деда бомбардовао Србе!
– Иако сви знају да сам, ни крива ни дужна, потомак немачког генерала Александера Лера, за протекле три деценије, колико сам монахиња, никада у Србији нисам доживела никакву непријатност. Нико ме није ни попреко погледао, нити ми је упутио било какву ружну реч.
Пре бих рекла да осећам неку додатну топлину и срдачност у опхођењу, као да овај народ велике душе и срца, на дискретан начин жели да каже: Ма знамо ми да ти ниси ништа крива, осећај се слободно. Ми те волимо, говорила је она за Новости пре неколико година.
– Вољом Божјег промисла, ја имам две отаџбине: Немачка је физичка, а Србија моја духовна отаџбина – каже монахиња Јована. – Као што је по истинитим речима Господњим: “Душа претежнија од тела”, тако је моме срцу ближа моја духовна отаџбина Србија.
Живот јој промениле ове речи патријарха Павла
Подељана осећања о пореклу дуго су је, каже, притискала и саплитала.
Све док у беседи патријарха Павла у Манастиру Светог Николе на Соколу није чула, за њену душу лековите, речи: “Човек не може да бира време и место у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити. Али од њега зависи како ће у животу поступати: да ли као човек или као нечовек. Ма где био и ма где живео.”
– Тада сам разумела да човек кроз живот и време путује путевима Божјег промисла. Роди се у једном месту а целога живота трага за неким својим предодређеним местом. Не смири се док га не пронађе, или док оно не призове њега – прича нам мати Јована.
– Рођена сам у старој и угледној немачкој аристократској породици Лер, која припада протестантској евангелистичкој цркви. Мој надлежни свештеник и први вероучитељ био је ученик и поштовалац чувеног пастора Фридриха Гизнедорфа из Евенбурга код Оснабрика, који је, непосредно после рата, у мају 1945. године, изговорио чувену беседу о Србима.
Новости

Честита монахиња Јована је доживела катарзу и то је велики духовни
подвиг који је за дивљење. Међутим у неким другим случајвима наш
народ се показао као као кукавички изгубивш природну вољу за
опстанак. То је довело до тога да је „српска крв постала јефтина“
што су прозрели наши непријатељи и то обилато користе. То се
испољава у честим цитирању увреда на рачун српског народа
на неким порталима, што прелази у мазохизам и иде у корист
дифаматора. Типичан пример је Тв. Информер, иначе добра Тв.
Ми у ствари морамо да доживимо преумљње нације што показује
да је потребна хитна тријажа међу чопор корумпираних професора
који се крију иза студената.