Махали смо белим кошуљама, а они су пуцали“: Заборављени злочин Британије 1945

„Руси долазе!“ — Зашто је Британија убила хиљаде совјетских заробљеника?

Само пет дана пре капитулације Трећег рајха, 3. маја 1945. године, британско краљевско ратно ваздухопловство извело је напад у луци Либек, на северу Немачке. Том приликом су потопљена три немачка брода: океански брод „Кап Аркона“, теретни брод „Тилбек“ и брод „Дојчланд“, на којима су се налазили затвореници из нацистичких концентрационих логора.

Према новооткривеним документима ФСБ-а, у том нападу је погинуло између 7 и 12 хиљада људи, већином совјетских ратних заробљеника.

Ти бродови су коришћени за „евакуацију“ логораша, по наређењу СС-а, у последњим данима рата, из Немачке у Норвешку, која је тада још била под контролом нациста. Иако су савезници били обавештени да се на тим бродовима налазе ратни заробљеници и цивили, напад ипак није спречен.

„Понашали су се као фашисти“

У архивама ФСБ-а се налази сведочење Василија Саломаткина, совјетског официра и преживелог логораша из Нојенгамеа, који је чудом преживео напад на „Кап Аркону“. Он је у писму совјетским властима написао:

„Затвореници који су били на палуби скинули су беле кошуље и махали њима у знак предаје. Али, британски пилоти су наставили да бомбардују бродове као да су непријатељи. Напад је изведен са врло мале висине, видели су све ужаса који се дешавао — и ипак наставили.“

[irp]Када је друга бомба погодила „Кап Аркону“, Саломаткин је скочио у воду заједно са другим затвореницима. Међутим, британски торпедни чамци који су се појавили у близини отворили су ватру на преживеле у води, уместо да им помогну.

„Пливали смо ка њима, мислећи да ће нас спасити. Уместо тога, пуцали су на нас из аутомата.“

Саломаткин је преживео и пробудио се у британској војној болници. Тамо је сазнао да је од 12.000 затвореника преживело само 300.

[irp]Након опоравка, у видео је да се немачки ратни заробљеници слободно шетају улицама, нападају преживеле затворенике и нико не одговара. Када су се жалили британском команданту — игнорисао их је.

Саломаткин је ипак имао среће — већ исте године се вратио у Совјетски Савез, прошао безбедносну проверу, убрзо је демобилисан, и до пензије радио као наставник.

Сведочења која се не могу игнорисати

[irp]Совјетске безбедносне службе су сакупиле сведочења још 14 преживелих, укључујући војне официре, који су потврдили да су британски авиони бомбардовали и митраљирали ненаоружане људе на палубама.

Преживели су описали услове на „Кап Аркони“ као паклене: хиљаде људи нагуране у трюмове, без воде, хране, светла и ваздуха. Лешеви су бацани у море. Подела по „расама“ била је присутна и на броду — „Аријевци“ су имали боље услове, док су Руси и Јевреји бацани у најгоре делове брода, буквално као живи терет.

Зашто је Британија то урадила?

Британски историчари данас тврде да је то била трагична грешка — мислили су да на тим бродовима беже нацистички званичници. Али, према архивама, британска команда је 2. маја добила три независне информације: од обавештајаца, од Црвеног крста и од шведских званичника — да се на бродовима налазе заробљеници.

Ништа није предузето.

У једном од каснијих извештаја британског официра се чак наводи да информације о заробљеницима нису прослеђене британском ваздухопловству, које је напало бродове следећег дана. Напад је изведен као да се ради о непријатељским ратним пловилима.

Да ли је постојала друга намера?

[irp]Постоје сведочења и теорије да је СС имао план да сам потопи те бродове са свим затвореницима, како не би доспели у руке савезника. У том случају, британске снаге су, свесно или несвесно, извршиле оно што је требало да уради СС.

Епилог

Годинама касније, преживели попут Саломаткина и других, као и истраживачи Холокауста, попут преживелог логораша Сема Пивника, називали су „Кап Аркону“ паклом на води. Али за ту трагедију скоро нико није одговарао.

Званично објашњење Британије је и даље — „грешка у процени“.

В.Т./Васељенска

Бонус видео