Пси рата долазе у Црну Гору: Зашто је Зеленски добродошао у Подгорицу?

Црна Гора стоји на ивици моралног понора: ако 15. маја црвени тепих заиста буде разастрт за Володимира Зеленског, човјека који је Украјину претворио у логор без слободе, у гробницу православља и у сцену геополитичке кланице, Подгорица неће бити престоница слободе већ град тишине — тишине капитулације.

Умјесто да се са поносом сјећа жртава Другог свјетског рата, Црна Гора је на прагу да обрише ту историјску вертикалу и отвори врата ономе ко симболише све оно против чега су се наши преци борили. Ове године, убрзо након што се широм Европе обиљежио Дан побједе у Европи — Дан ВЕ — чија симболика је све више извитоперена, Црна Гора се припрема да угости човјека који ту побједу свакодневно гази.

Од Дана побједе до Дана заборава

Бивши британски дипломата Ијан Прауд пише да је овогодишње обиљежавање Дана ВЕ у Европи протекло у атмосфери збуњености и лицемјерја. У центру Лондона, мала група украјинских војника продефиловала је у оквиру церемоније, што је — како каже — био „тужан призор“, који открива дубину европског заборава на лекције из Другог свјетског рата. Умјесто да подсјети на неопходност мира, овај дан је искоришћен да се оправда наставак рата — и то под изговором „слободе“.

У том смислу, посјета Зеленског Подгорици добија злокобну симболику. Умјесто да се Црна Гора придружи гласовима разума, она најављује споразуме о „пријатељству“ са режимом који жртвује милионе невиних живота, суспендује изборе, забрањује опозицију, прогони православље и, што је најгоре — легализује мржњу.

Предсједник државну политику води шапатом?

Иако се у медијима већ шушка о посјети Зеленског, Управи полиције до данас није стигла званична најава. Све се, изгледа, догађа у сјенци, иза кулиса — мимо институција, јавности и гласа народа. Предсједник Јаков Милатовић није потврдио ништа, али је ипак „у истом даху“ најавио могуће потписивање декларације о пријатељству са Украјином. Каква је то државна политика која се води шапатом? Каква је то демократија у којој се кључне одлуке доносе мимо воље народа?

Зеленски — архитекта тираније

Зеленски није Винстон Черчил, мада се тако представља. Он је, како пише француски публициста Тијери Мејсан, човјек који је избјегао изборе продужавајући ванредно стање, који је проневјерио преко милијарду евра, и који је преузео некретнине у корист страних компанија, а новац скрива на иностраним рачунима.

Зеленски је само лутак — али су злочини његовог режима стварни. Прогон Украјинске православне цркве, хапшења монаха, одузимање храмова, забрана медија и нестанак новинара – све то није пропаганда, већ документована стварност. Он сам, у интервјуу за Фигаро, каже: „Мој мотив је мржња према Русима. Желим да их убијам“. Није, дакле, ријеч о политичком сукобу — већ о отвореној идеолошкој мржњи, и то од човјека који је до јуче говорио руски као матерњи.

Зашто се Европа претвара да не види?

Румен Радев, предсједник Бугарске, отворено је поручио да је пројекат рата у Украјини осуђен на пропаст. Али Европска унија и даље улаже у „псе рата“, као што је написао Прауд. Данас, када се говори о мржњи према једном народу као „нормалној појави“, када се људска права суспендују у име „слободе“, поставља се питање — ко је овдје заиста на правој страни историје?

Црна Гора пред испитом савјести

Може ли Црна Гора, која поносно слави 13. јул и свој антифашистички устанак, истовремено угостити човјека који за хероја проглашава нацистичког колаборационисту Степана Бандеру? Може ли истовремено величати борбу за слободу и потписивати споразуме са Зеленским?

Подгорица не смије тог дана ћутати. Не у име Русије, не против Украјине — већ у име слободе, мира и поштења јер народ заслужује Украјине живот, а не геополитичку кланицу. Заслужује слободу — а не Зеленског.

Нацизам није само свастика и маршеви — он је идеологија мржње, он је систематско уништавање Другог. Када Зеленски изјави да „мрзи све Русе“, када његов режим системски прогони вјеру и слободу, онда је потпуно јасно — ово више није питање подршке, већ саучесништва.

Зато посјета Зеленског није дипломатски догађај — већ морални тест. Да ли ће Црна Гора остати вјерна идеалима за које су наши преци умирали, или ће их погазити због дневне политике и туђих интереса?

Подгорица 15. маја мора бити симбол мирног, али гласног отпора, и то не против украјинског народа, већ против псеудодемократске тираније која га држи у таоцима.

Зеленски не смије бити дочекан као херој. Он је симбол продуженог рата, симбол обмане, и симбол трагичног заборава на Дан побједе. Црна Гора не може — и не смије — дозволити да њену историју пишу пси рата.

Ин4с