БЕЗОБРАЗНО И БАХАТО: Професорима је урушавање универзитета кад не добију плату, а блокада није
Док траје још један талас студентских блокада и професорских апела, део академске заједнице покренуо је потписивање петиције „за одбрану високог образовања у Србији“. На први поглед, реч је о племенитом чину позиву на испуњење студентских захтева, прекид притисака власти и ослобађање тзв. политичких затвореника. Али, кад се прочита између редова, поставља се једно просто питање: како то да рушење универзитета почиње неплаћеним рачунима, а не систематском обуставом наставе од стране самих професора?
Професори, „одлучни да стану уз своје студенте“, поручују да се неће уплашити и неће одустати. Али од чега? Од педагошке одговорности, редовне наставе, институционалног дијалога? Јер управо су неки од потписника већ месецима део механизма који систематски блокира образовни процес — не одржавају предавања, онемогућавају испите, укидају термине консултација. Па како онда држава урушава високошколске установе ако професори у њима већ увелико не раде свој посао?Петицијом се изражава „забринутост“ због могућег новог Закона о високом образовању, названог „демонтажом“ система. У њој се дигитализација образовања описује као заверенички чин власти, док се инсистирање на онлајн настави представља као „последњи покушај урушавања“. Но, шта је с бројним студентима који би желели да наставе своје школовање, без обзира на блокаде? Да ли се њихов глас чује, или је и он проглашен за „колаборационистички“?
Професори у петицији осуђују „срамну Уредбу 5/35“, неисплату средстава и умањење плата као удар на универзитетску аутономију. Али нису ли исти ти професори, кроз игнорисање наставе и подршку опструкцији, већ сами суспендовали академске норме? Није ли се истинска демонтажа образовања већ десила у факултетским амфитеатрима, где се више чује политичка парола него академско предавање?На крају, питамо: ко заиста урушава универзитет? Власт која, ма колико спорна била, покушава да наставу учини доступном? Или професори који се већ одавно више не баве науком, већ агитовањем? Није проблем што плате касне, проблем је што се годинама уназад зарађује без одговорности.
На крају, питамо: ко заиста урушава универзитет? Власт која, ма колико спорна била, покушава да наставу учини доступном? Или професори који се већ одавно више не баве науком, већ агитовањем? Није проблем што плате касне, проблем је што се годинама уназад зарађује без одговорности.
Dosadih i Bogu i ljudima, i ponovo ću. Univerzitet treba da se finansira isključivo preko plaćanja onih koji hoće da studiraju. Kao na zapadu, dobiju studentske kredite i to vraćaju ako treba i do penzije. Nema budžetskih studenata, nema sredstava iz budžeta za zgrade, grejanje, nastavna sredstva, plate profesora. Sve to treba da se finansira iz plaćanja školovanja. Nema da država verifikuje diplome, na osnovu čega to da radi kad univerzitet ima autonomiju i država nema nikakav uticaj (to se sada vidi) na njega. Kukanje za visoko obrazovanim kadrom nema realnu osnovu, to je bilo od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, a nama sada više nedostaju majstori i šoferi nego li pravnici i ekonomisti. Uostalom ko hoće neka uzme kredite i neka se školuje. Fale nam lekari? Da, ali zato što ih besplatno (za njih) otškolujemo, a onda uzmu koferčiće i odu u Nemačku. Neka plate školovanje pa mogu da idu gde god hoće, tako je svuda u svetu. Da je sreće ovo bi nam bila državna politika, a ne ono što se dešava po ulicama.
Реално размишљање. Бесплатно школовање само за основно и средње образовање.
Имамо исту ситуацију и у Р. Српској а онда новинари врше притисак на власти које отварају гомилу непотребних радних мјеста на буџету на која , због поменутог притиска , запошљавају факултетски образован кадар који не ради ништа и чека пензију. Наравно , имају добре плате па тиме и пензије које им зарађује реални сектор гдје се радници , народски речено , урнишу од стране послодаваца а уплаћују им се доприноси на минималац па тако остварују бједне пензије.
Поједностављено : заврши факултет , узми чланску карту , навали се на државне јасле , лези ‘лебе и чекај пензију.
Може и тако, али онда нема више народне просвете, равноправности и једнаких шанси за све. На високе школе ће ићи само тајкунска деца, а радничка, сељачка и службеничка нека се врте ту где су, за боље нису. Није Србин скројен по том шаблону. Пре сам за озбиљну и свеобухватну поправку.
Као да сада има равноправности и као да је равноправности било и прије.
Постоји , у Београду , дуги низ година , један број „елитних“ школа у којима су се школовала дјеца Брозовог политичке врхушке и црвене буржоазије.
Оно што је проблем СР Србије данас је чињеница да сва та дјеца и унуци , горе поменутих , настоје да владају онима које Ви помињете и то без обзира на чињеницу да су завршили високе школе. Међу Србима су , на перфидан начин , већ давно формиане касте и тешко се неко из реда радника и сељака може угурати у те кругове. Нисам поменуо службеничку касту јер она има шансе да се угура у вишу касту али за то треба продати душу и још нешто приде.
Размислите мало ко је све завршио фамозну школу „Рибникар“ а настоји утицати на свијест народа и при томе се служи разним методама.
Нисам сигуран да ли је икада билоравноправности и једнаких шанси за све иако су нам стварали заблуду да је то баш тако а у ставрању те заблуде су некима и дали шансу.
Pa danas u Beogradsu postoji veći broj osnovnih škola koje se plaćaju, engleska, nemačka,… Srednjih nema, jer deca iz tih škola nastavljaju školovanju u Londonu i na sličnim mestima kako bi se na vreme upoznali i zbližili sa decom bogataša iz celog sveta koja se šalju tamo.
Не интересује ме где ће деца богатих и привилегованих да траже шансу, јер они могу да бирају, него где ће сва остала деца, паметна, талентована и племенита.
Nije tako. Ja sam napisao da treba da postoje studentski krediti koji su dovoljni da se plati školovanje, samo se posle moraju vratiti. A šta će tajkunskoj deci fakulteti, kad oni imaju sve što im treba i bez toga?