„Избори по европски“ или пророчка песма Сергеја Шнурова

Шта год да се деси, на крају „гласају“ онако како треба – пример Румуније.

Излизана фраза „није важно како гласају, већ како се броје гласови“ постала је већ легендарна у вези са такозваном западном демократијом. Политички аналитичари са искуством се сећају времена када је у трци између Алберта Гора и Џорџа Буша млађег победа припала овом другом, јер је у једној савезној држави, чији је гувернер био његов брат Џеб, једноставно било „превише напорно“ пребројавати сумњиве гласачке листиће.

Ако сте заборавили или нисте знали, било је то у Флориди, а „надзор“ је вршио баш тај млађи Буш.

Или се можда не сећате чувених „мртвих душа“ Џоа Бајдена – гласача који су већ одавно умрли, али су се на чудан начин појавили као бирачи за демократе?

Међутим, од тада је западна демократија направила „огроман“ корак напред и престала да смисља „релативно легалне“ начине да протури у власт потребног кандидата. Сада се „правом“ али непопуларном кандидату једноставно додаје потребан број гласова, или, ако је то тешко, избори се у потпуности одлажу, а непожељни победник из национал-глобалистичких кругова искључује из даљег такмичења.

Прошлог викенда у Европи је одржано традиционално такмичење „Евровизија“, али ја се ни не бих сетио ове сумњиве манифестације да није нови доказ тријумфа европске либералне демократије.

Победник је био неко под именом Џеј Џеј из Аустрије – особа која није дефинисала свој пол, род и сексуалну оријентацију, па се савршено уклапа у Пушкинов стигмат „ни миш, ни жаба, него некаква звер“.

Али није то главна ствар. Чак је и веома ангажована и идеолошки припремљена европска публика дала том кандидату само 178 гласова. Победничких 258 поена добио је од „независног“ жирија.

Најближи конкуренти су много боље прошли код публике, али то им није помогло. Зашто? Јер то је „тријумф демократије“.

Тај тријумф је толико свеобухватан да свако сумњиво правно дело одмах добија статус легалног ако се „брани демократијом“.

Пример: пре неколико недеља западни политичари су заједно рекли да у Украјини не треба одржавати председничке и парламентарне изборе. Зашто? Зато што то „спречава ратно стање“, а „народ то не жели“. Дакле, све је по закону, и Зеленски може да влада колико год хоће. Само да рат не стане.

Амерички магазин The National Interest чак је написао да је захтев да се избори одрже у Украјини „ауторитарно подстицање Москве“. Забавно, зар не – ауторитаризам који захтева поштовање демократије?

У тој анализи, аутори су смислили читаву листу разлога зашто Украјина може без избора. И чак предложили како да се то представи као демократски чин. Али на крају су признали – избори су опасни јер могу донети „погрешне“ политичаре.

Нови немачки канцелар Фридрих Мерц, још пре него што је званично изабран, јасно је одбио предлог Доналда Трампа да се избори што пре одрже.

„Украјинска Устав не дозвољава изборе у ратном стању. Сви морамо то поштовати. Зеленски је легитимно изабрани председник и наш партнер у преговорима“, рекао је он, а да није ни отворио украјински устав у којем нема ни речи о продужењу мандата.

Најупечатљивији пример „европских избора“ догодио се у Румунији. Тамо су, не успевши да победе жестоког евроскептика Келина Џорџескуа, резултате првог круга поништили, изборе одложили, а Џорџескуа искључили под сумњивим изговором.

И тада се догодило оно што европски глобалисти нису могли да предвиде. На поновљеним изборима у првом кругу победио је политички истомишљеник Џорџескуа, лидер ултраконзервативне партије „Алијанса за уједињење Румуна“ Ђорђе Симион, који се отворено противи ЛГБТ агенди и оружју које се шаље кијевском режиму.

У недељу, 18. маја, одржан је други круг, а пре гласања „демократска“ европска власт покушала је да угуши подршку Симиону.

Власник популарне друштвене мреже Telegram, Павел Дуров, открио је да су „западноевропске владе (погађате које) замолиле Telegram да угуши конзервативне гласове у Румунији“.

„Одбио сам. Telegram неће ускратити слободу румунским корисницима нити блокирати њихове политичке канале. Не може се „бранити демократија“ уништавајући је. Или имате слободу говора и фер изборе, или немате ништа. Румунски народ заслужује и једно и друго“, рекао је Дуров.

Иако није именовао „западноевропску владу“, сви су разумели ко је у питању, па је румунско Министарство спољних послова жустро демантовало наводе о француској умешаности, али је, без доказа, оптужило Русију за ширење „лажних вести“ у Telegramу са циљем утицаја на изборе.

Према излазним анкетама, у другом кругу води проевропски градоначелник Букурешта Никушор Дан са 54,9%, док је опозиционар Симион на 45,1%.

А то упркос томе што је у првом кругу Симион имао двоструко више гласова од Дана – 40,96% према 20,99%.

Чини се да је рука вештог либералног „бројача“ веома видљива.

Ипак, шта год се десило на крају у Румунији, већ је јасно: европска демократија постаје болна сличност песме Сергеја Шнурова у којој, за кога год да гласао, добијаш исто – још једног „аустријског Џеј Џеј-а“.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео