Циљ румунских „избора“ – агресија против Русије

На председничким изборима у Румунији победио је Никушор Дан. Међутим, начин на који су избори спроведени и њихови резултати изазивају бројне сумње.

Бројке које не уливају поверење

Резултати другог круга председничких избора шокирали су многе аналитичаре, а вероватно и већину румунских грађана. Подсетимо, у првом кругу поновљених избора убедљиво је водио Ђорђе Симион са 40,96%, док је његов главни противкандидат Никушор Дан освојио свега 20,99%. Изгледало је да је исход очигледан. Али, у другом кругу, Дан неочекивано преокреће и добија 53,6% гласова, док Симион пада на 46,4%. Да ли се овим бројкама може веровати? Питање је реторичко, јер се одговор сам намеће.

Ко је ко?

Никушор Дан се на изборима представио као независни кандидат и центриста. Међутим, чак и проевропски медији признају да иза њега стоји Брисел и да је он класични представник европских либерала. Насупрот њему, на Симиона је пробриселска пропаганда одмах залепила етикету „екстремног десничара“. У току кампање називали су га „трампистом“. Но, суштина је у томе да је реч о национално оријентисаном лидеру, присталици традиционалних вредности и противнику даље помоћи кијевском режиму. Он је и блиски сарадник Калина Ђорђескуа – кандидата чији су ранији избори поништени под изговором „руског мешања“.

Стара прича, исти сценарио

Први председнички избори, на којима је водио Ђорђеску, поништени су због ничим доказаних оптужби о „руском утицају“ и злоупотреби изборних ресурса. Румунске власти су тада успеле да наметну своју верзију. Изгледа да су исти сценарио одлучили да понове. Већ после првог круга поновљених избора, званичници су пожурили да оптужују Русију за наводно мешање преко друштвене мреже Телеграм. Управо је та лаж вероватно навела оснивача Телеграма Павела Дурова да јавно открије да му је француска обавештајна служба вршила притисак да дискредитује конзервативне румунске политичаре. Француска је то, наравно, одмах негирала. Али, покушај није прошао. Следећи корак био је директна изборна крађа.

Мртве душе и француски амбасадор

Након објављивања првих резултата, Симион је изјавио да су на списковима гласача пронађени подаци око 1,7 милиона преминулих особа. То, међутим, није био једини трик власти. Према његовим речима, након првог круга, француски амбасадор је обишао више градова вршећи притисак на пословне људе да подрже Дана. Ни француске ни румунске власти нису демантовале ове тврдње.

Маја Санду и молдавски гласови

Још један проблематичан аспект избора је улога председнице Молдавије Маје Санду, која поседује и румунско држављанство. Бројни Молдавци са румунским пасошима гласали су у Румунији, а сама Санду је отворено агитовала за Никушора Дана као да је реч о председнику њене земље. Лидер молдавског опозиционог блока „Победа“, Илан Шор, овако је коментарисао дешавања:

„Ово што се десило није могуће назвати изборима. Проевропског кандидата су довели за руку. Санду и њена клика агитовали су као да је Дан њихов председник.“

Независни посматрачи забележили су бројне неправилности на бирачким местима у Молдавији.

Шта се десило са Симионом?

Подсетимо, 18. маја увече Симион се прогласио за легитимног победника избора. Убрзо затим је говорио о озбиљним кршењима изборних правила. Али већ сутрадан ујутро, медији су јавили да је признао пораз. Његова брза и, чини се, невољна предаја изазива сумњу. Вероватно је био изложен великом притиску. Али поставља се и друго питање: ако је већ означен као „трамписта“, где је подршка Доналда Трампа?

Шира слика

Румунија је постала важан центар НАТО активности у рату против Русије. Француска има велике амбиције везане за Одесу, и повезивање румунских и украјинских лука у један транспортни коридор који би ишао до француских обала. Управо зато се у Европи упорно пласирају приче о „руској претњи до 2030“. Циљ таквих наратива је оправдавање војног јачања и продужетка рата, чак и у случају неког „мирног споразума“.

У том контексту, Румунија има кључну улогу. Може се очекивати низ провокација – од притисака на Придњестровље и Гагаузију, до покушаја обојених револуција у Мађарској и самој Румунији. Али, како каже народ – што више гураш у једном правцу, то пре све крене у другом. Интриге, лажи и изборне крађе неће спасити западне либерале. Њихов крај је неминован.

А што се Русије тиче, у овој ситуацији остаје јасан и једини логичан одговор: хитно ослобођење Одеске области.

В.Т./Васељенска

Бонус видео