Двочасовна лекција за Трампа, или Москва потврдила спремност за мирно решење украјинске кризе

Одржан телефонски разговор председника Русије и САД.

Након што је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће у понедељак, 19. маја, разговарати са руским председником Владимиром Путином, у Европи је настала права дипломатска пометња.

Знало се да ће Трамп након разговора са Москвом позвати и украјинског председника Зеленског, а затим и представнике европске „коалиције спремних“. Али Европљани нису желели да чекају скрштених руку.

[irp]У недељу су британски премијер Стармер, француски председник Макрон, немачки лидер Мерц и италијанска премијерка Мелони непрестано телефонирали у Вашингтон, покушавајући да убеде Трампа да прихвати евро-украјински став у вези са примирјем и решавањем украјинске кризе у целини — са циљем да изврши притисак на Путина током разговора.

Макрон је чак објавио на друштвеним мрежама:

„Председник Путин треба да покаже да жели мир, прихватајући безусловно 30-дневно примирје које је предложио председник Трамп, а подржале Украјина и Европа.“

Из кабинета Стармера додата је информација о његовом разговору са Трампом:

„Разговарали су и о увођењу санкција уколико Русија не буде спремна да се озбиљно укључи у процес примирја и мировне преговоре.“

[irp]Изгледа да су Европљани заборавили да је Москва од почетка подржавала примирје — али под условом да се обуставе испоруке западног наоружања Украјини и прогласи мораторијум на мобилизацију украјинских грађана у оружане снаге. Иначе би примирје било само пауза коју би украјинска војска искористила за попуну људства и ново наоружавање ради наставка рата против Русије.

Такође су заборавили да је управо Владимир Путин предложио последњу рунду преговора у Истанбулу. Тамо је руска делегација два дана чекала представнике кијевске власти, који су се појавили са закашњењем и без озбиљних предлога, неспремни за озбиљан разговор.

Док су 18. маја европски лидери звали у Вашингтон, Зеленски је у Ватикану настављао своју, како је неки зову, „дипломатију сахране“. На интронизацији новог папе сусрео се са америчким потпредседником Џеј Ди Вансом и државним секретаром Марком Рубиом, с којима је разговарао о предстојећем Трамповом позиву Путину.

[irp]Први пут од скандалозног сусрета 28. фебруара, када је Зеленски практично избачен из Беле куће, Ванс је наступио изненађујуће неутрално:

„Наше земље деле циљ заустављања непотребног крвопролића у Украјини. Разговарали смо о најновијим вестима о текућим преговорима о прекиду ватре и стабилном миру.“

Он је истакао да је мировни процес у ћорсокаку.

Зеленски се пожалио Вансу на „низак ниво“ руске делегације и, као и Европљани, инсистирао на „потпуном и безусловном прекиду ватре“, додајући да „притисак на Русију мора да се настави све док она не буде спремна да заустави рат“.

У стварности, управо Зеленски има највећи интерес да се рат настави, јер му то обезбеђује опстанак на власти. Како каже бивши руски премијер Сергеј Степашин:

„Мир за Зеленског значи политичку, а можда и не само политичку смрт.“

[irp]Јединствен наступ Европе и Кијева уједно ојачава преговарачку позицију Трампа у дијалогу са Москвом. Он може проценити руску спремност на компромис како му одговара — и ако САД поново заузму антируску позицију, остатак Запада ће то дочекати аплаузом.

Без америчке помоћи Европа и кијевски режим тешко да могу да задрже фронт. Према речима бившег директора ЦИА Дејвида Петреуса, украјинска способност да се одупре Русији не прелази 4–6 месеци.

Западни медији указују на забринутост Кијева поводом разговора Вашингтона и Москве. The Washington Post наводи да „Трамп жели да разговара са Путином о условима окончања рата, али Кијев и Москва и даље имају различите представе о томе шта значи праведан договор“.

CNN примећује:

„Трамп и Путин изгледа деле уверење да само они имају лични ауторитет и вештине потребне за решење рата у Украјини. Европа и Украјинци ће на крају радити оно што им се каже.“

Британски Sky News цитира војног стручњака Мајкла Кларка:

„Мирни преговори воде ка подели Украјине, а Кијев се налази у неподношљивој позицији — одлуке се доносе мимо њега, а понуђени договор ће бити као самоубиство: или га прихватите или одлазите.“

Агенција Bloomberg претпоставља да Путин очекује пробој украјинске одбране до краја године и потпуни контролу над новим руским територијама. Москва је, према извештају, спремна и на дуготрајан рат ако буде потребно, а Путин се не плаши ни нових санкција САД.

Европа страхује да Путин неће направити озбиљне уступке Трампу, који би могао покушати да „на силу прогура мировни договор“. Зато европски лидери покушавају да га одврате од „лошег споразума“.

[irp]Истовремено, Европа спрема нови, 17. пакет санкција Русији, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ говори и о 18. пакету. На то је словачки премијер Роберт Фицо с правом приметио:

„Уводећи нове санкције усред мировних преговора, ЕУ показује да није искрена у својој жељи за миром.“

Русији нови „пакети“ више не могу наштетити, јер је Запад већ исцрпео све оштре мере.

[irp]Према мишљењу америчког пуковника и војног аналитичара Данијела Дејвиса, Украјина има само две опције — лош споразум или још гори:

„Добар споразум не постоји. Или ће прихватити тешке компромисе, или ће наставити рат, који ће највероватније довести до пораза.“

Он сматра да би најбоље за Трампа било да Европи каже:

„Ово је најбоље што ћете добити. Прихватите или се искључујем из игре.“

Тада би, каже он, понедељак могао постати „тачка преокрета“.

[irp]И заиста, у понедељак ујутро (крај дана у Москви и Кијеву), Трамп је прво позвао Зеленског, а затим и Путина, који се у том тренутку налазио у Сочију у музичкој школи образовног центра „Сиријус“. Након разговора који је трајао више од два сата, председник Русије је дао изјаву:

„Разговор је био садржајан, отворен и веома користан. Трамп је изнео свој став о прекиду ватре и признао да Русија подржава мирно решење украјинске кризе.“ – истакао је Владимир Путин.

[irp]Он је нагласио да је прекид ватре могућ тек након постизања одговарајућих споразума, а наставак контаката у Истанбулу показује да су стране „у целини на добром путу“. Москва је, рекао је, „спремна на даљи рад са Кијевом на меморандуму о будућем миру“.

Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ

Бонус видео