Од чистачице до руске шпијунке: Тајни живот Бугарке у Бечу

До пре само неколико месеци, познаници Цветанке Д. веровали су да води сасвим обичан и неупадљив живот. Ова Бугарка, настањена у Бечу, радила је повремено као чистачица, проводила сате на друштвеним мрежама и делила ставове против ковид вакцинације, отворено подржавајући Русију и аустријску десничарску Слободарску странку (FPÖ).

Међутим, иза тог наизглед једноставног живота крила се мрачна тајна – Цветанка Д. годинама је деловала као агент руских обавештајних служби.

Док су њени бивши послодавци и познаници мислили да је само још једна особа подложна пропаганди, истина је била далеко озбиљнија. Аустријска Дирекција за државну безбедност и обавештајне службе (ДНС) открила је крајем марта да је Цветанка радила као руски агент. Њено име у почетку није било објављено, али га је касније открио BBC.

Њени задаци нису били нимало наивни – она је активно ширила руске дезинформације у Аустрији. Један од њених трикова било је лепљење налепница са наводним про-украјинским порукама које су у себи садржавале нацистичке симболе, подржавајући наратив Кремља да су Украјинци нацисти. Такође, путем интернета је пласирала лажне вести, а према сопственом признању, најактивнија је била 2022. године, када је Русија започела инвазију на Украјину.

Мета – новинари и високи званичници

Међутим, њен ангажман није се завршавао на пропаганди. Цветанка Д. имала је и сложеније задатке – надзор важних личности. Међу њеним метама били су шеф аустријске обавештајне службе ДНС Омар Хаиџави-Пирхнер, истраживачки новинар Кристо Грозев и Ана Талхамер, главна уредница познатог аустријског недељника Профил.

„У касно лето 2024. обавестили су ме из Бироа за заштиту уставног поретка да ми је лаптоп и мобилни телефон требало да буду украдени и однети у Москву,“ испричала је Талхамер. „Касније сам сазнала да ме је Цветанка Д. месецима пратила и бележила сваки мој корак.“

Кристо Грозев, истраживачки новинар који је 2022. доспео на потерницу руског Министарства унутрашњих послова, био је под још интензивнијим надзором. Цветанка Д. је чак изнајмила стан у Бечу тачно насупрот његове резиденције, како би могла да га снима и прати његову свакодневну рутину.

Како је постала руска шпијунка?

Питање које се намеће јесте – како је Цветанка Д. регрутована? Њени познаници из Беча кажу да је 2020. године, када је пандемија ковида 19 узела маха, почела да шири теорије завере о вирусу и вакцинама. Бугарска је тада била земља са најнижом стопом вакцинације у ЕУ, а управо је ширење дезинформација било једно од кључних оружја руских служби у манипулисању јавним мњењем.

У том периоду, Цветанка је очигледно доспела на радар руских обавештајаца. Верује се да су је регрутовали чланови шпијунске мреже из Лондона, која је почетком марта 2025. године разоткривена у Великој Британији. У питању је група Бугара који су радили за Јана Марсалека, бившег шефа немачке компаније Wirecard, који је побегао у Москву и одатле координисао операције руских обавештајних служби у Европи.

Према информацијама британских служби, Грозев је био једна од главних мета ове мреже – разматрала се чак и његова отмица или ликвидација. У овом плану учествовала је и Цветанка Д, заједно са још једном Бугарком, Цветелином Генчевом, запосленом на аеродрому у Софији. Њена улога била је да прати доласке и одласке новинара и руских дисидената.

Шпијуни из сенке

Интересантно је да руске обавештајне службе не регрутују професионалне агенте, већ сасвим обичне људе, који се не истичу и не привлаче пажњу. Цветанку Д. регрутовала је група бугарских држављана из Лондона, међу којима се посебно истиче Вања Г, козметичарка која тврди да није знала да ради за руске службе.

„Њен партнер, Бисер Д, лагао ју је да раде за Интерпол,“ каже бугарски новинар Васил Христов, који извештава из Велике Британије. „Руске обавештајне структуре намерно траже људе који делују безопасно и нису професионални шпијуни. Они су заправо савршени агенти јер не буде сумњу.“

Руске шпијунске мреже и даље активне

Чланови лондонске шпијунске ћелије тренутно чекају пресуде у Великој Британији, док је Цветанка Д. и даље на слободи у Аустрији, иако је истрага против ње у току. Занимљиво је да бугарске власти још нису покренуле поступак против њене саучеснице Цветелине Генчеве, што отвара питање да ли су руске мреже у Бугарској још увек активне.

Да ли ово значи да је Марсалекова шпијунска мрежа потпуно разбијена? Ана Талхамер сматра да није.

„Власти верују да постоје и друге ћелије, које су пажљиво организоване тако да једна не зна за другу. Чак и када једна падне, друга наставља с радом,“ објашњава она.

Изгледа да се бугарска имена често појављују у руским шпијунским мрежама. Талхамер закључује да то није случајност, већ последица дугогодишње сарадње између бугарског криминалног подземља и руских обавештајних структура.

Док Европа појачава борбу против руских шпијуна, остаје питање – колико још „обичних људи“ попут Цветанке Д. тихо ради за Москву?

Дојче Веле