Платите или умрите: Убилачка медицина

У Сједињеним Америчким Државама почела су масовна затварања одељења хитне медицинске помоћи. Експерти из истраживачког центра RAND Corporation предвиђају озбиљну кризу у здравственом систему. А каква је ситуација са здравственом заштитом у Русији? Детаљније у анализи Царграда.

Није тајна да званичници у Русији често уводе новине по узору на Запад, а најчешће на Америку. Верује се да су њихови лекари искуснији, технологије напредније, а систем функционише беспрекорно. Али, погледајмо како заправо изгледа здравствени систем САД у пракси – у поређењу са руским.

Бесплатно лечење? Не у Америци

За почетак, треба разумети како функционише здравствени систем у САД. Најважније – бесплатна медицина тамо практично не постоји. Постоје неке установе које пружају бесплатну помоћ, али су у мањини и у највећим финансијским проблемима. САД су једна од ретких развијених земаља у којој влада не обезбеђује обавезно и бесплатно здравствено осигурање за све грађане.

Иако здравство у САД „прогута“ чак 17% БДП-а и у њему ради око 15 милиона људи, то не значи да просечан Американац може рачунати на квалитетну, а камоли бесплатну, медицинску негу.

Држава ипак помаже одређеним групама, као што је програм Medicare за људе старије од 65 година. Али највећи проблеми су у систему хитне помоћи – јер су болнице у САД углавном приватне, што значи да је и хитна помоћ – бизнис.

Закон EMTALA

Још 1996. године усвојен је закон EMTALA (Emergency Medical Treatment and Active Labor Act), који налаже да болнице морају пружити хитну медицинску помоћ сваком пацијенту – без обзира на способност плаћања. Рачун стиже касније, а ако пацијент нема осигурање – износ може бити и преко 100.000 долара.

Али важно је знати да се закон односи само на болнице које раде у оквиру државних програма Medicare и Medicaid. Остале болнице имају право да одбију пацијента који нема новца или адекватно осигурање.

Недавни пример из Daily Mail-а показује трагичну реалност: 36-годишњој Хизер Кандрили годинама је било одбијано неопходно испитивање – колоноскопија – јер није имала осигурање, а процедура кошта 2.000 долара. Тек кад је коначно урађена, откривен је рак дебелог црева у 4. стадијуму. Сада пролази кроз 20 хемотерапија и чека трансплантацију јетре, али осигурање не покрива трошкове. Пацијенткиња дугује преко пола милиона долара – новац који нема.

Закон „Без изненађења“

Други важан закон је No Surprises Act, који је ступио на снагу 2022. године. Он треба да заштити пацијенте од неочекиваних трошкова у случајевима када их лечи лекар који није у њиховој осигуравајућој мрежи.

У хитној служби, пацијент нема могућност да изабере лекара – добија оног ко је тренутно дежуран. Ако тај лекар није у мрежи, пацијент добија „изненађујући рачун“ – иако није имао контролу над тим ко га лечи. Закон је требало да реши овај проблем, али у пракси се често компликује однос између болница, осигурања и лекара – и пацијент и даље испашта.

Delay, Deny, Defend – Одлажи, одбијај, брани се

Највећи део хитне помоћи у САД је у приватном власништву, а циљ приватника је профит. Према подацима америчких истраживача, лекари често лече и оне који не могу платити – али остају без надокнаде.

Посебан проблем су осигуравајуће куће. Многи Американци отворено их мрзе – илустративан је случај када је младић Луиђи Манджоне убио генералног директора осигурања UnitedHealthcare – Брајана Томпсона. На чаурама су била урезана слова: delay, deny, defend — референца на књигу правника Џеја Фејнмана, који је објаснио како осигурања свесно одлажу, одбијају и избегавају исплате.

Иако је то екстреман случај, показује до које мере је јавност огорчена. Све чешће, осигурања не покривају хитну помоћ, а болнице престају да пружају ту врсту услуга јер не добијају новац.

RAND Corporation упозорава да ће без интервенција, многа одељења хитне помоћи бити затворена.

А шта је са Русијом?

Главна предност руског система здравства је – бесплатна медицина. Сваком грађанину је доступно бесплатно лечење преко полисе обавезног здравственог осигурања (ОМС). То укључује болнице, поликлинике, дијагностику и лекове – све без директних трошкова за пацијента.

Хитна помоћ је у Русији бесплатна и доступна свима, без обзира на осигурање, држављанство или пријаву боравка. Тимови хитне помоћи морају доћи на позив и пружити помоћ, а уколико је потребно – обавити и хоспитализацију. То је загарантовано законом.

Према истраживању ВЦИОМ-а, већина грађана позитивно оцењује здравствени систем: 7 од 10 грађана каже да никада нису били одбијени. Само 9% је пријавило да су више пута имали проблеме у добијању бесплатне неге.

Наравно, и у Русији постоје проблеми: недостатак кадрова, финансијска ограничења, понеки случајеви отказа неге. Али држава као социјална – ипак обезбеђује основну здравствену заштиту за све.

Закључак

САД троше више на здравство – 17% БДП-а, у поређењу са 9% у Русији – али управо у Русији постоји свеобухватан систем бесплатне здравствене заштите. И зато се надамо да ником од надлежних неће пасти на памет да у Русији уведе „америчке стандарде“. Такву убилачку медицину ми сигурно нисмо заслужили.

Васељенска/Цариград

Бонус видео