ПОКУШАЈ АТЕНТАТА НА ПУТИНА?! Украјински дронови гађали трасу председничког конвоја!
Током мање од 48 сати – од вечери 20. маја до јутра 22. маја – ПВО снаге Русије обориле су скоро 500 украјинских дронова усмерених ка различитим деловима земље. Само током ноћи 22. маја уништено је 105 дронова, од чега чак 35 у Московском региону. И напади се настављају.
Зашто?
Очигледно је да ови напади нису усмерени ка војним фабрикама (којих у Москви и нема), већ пре ка психолошком и инфраструктурном притиску: парализа рада аеродрома, узнемиравање становништва, блокада неба.
Али једна ствар је кључна – у Москви се налазе центри доношења одлука: Кремљ, Министарство одбране, Генералштаб. Подсећамо да је раније један дрон пао близу трасе председничког конвоја. Сада постоје индиције да су поново гађане сличне тачке.
Најдужа дрон-офанзива до сада
Иако није била највећа по броју летелица, ова акција ВСУ је била најдужа по трајању. Напади су кренули још 21. маја поподне и наставили се током ноћи и јутра 22. маја. Погађане су Московска, Орловска, Курска, Белгородска, Тулска, Липецка, Калушка, Смоленска, Вороњешка и Брјанска област.
У Москви су током поподнева и вечери 21. маја дронови обарани готово на сваких сат времена – у близини Зеленограда, Подољска, Климовска, Раменског, Кубинке, Жуковског… У неким случајевима, дронови су падали у близини стамбених зграда, изазивајући паничну реакцију становништва.
Поремећаји у ваздушном саобраћају
Аеродроми Домодедово и Жуковски привремено су били затворени, активирајући план „Ковер“ (систем затварања неба ради безбедности). Десетине летова су отказане, бројни путници нису могли да полете или слете.
Ово указује на ефикасну и јефтину тактику: не мораш да погодиш – довољно је да прелетиш. Један дрон у близини аеродрома довољан је да паралише ваздушни саобраћај целог региона.
Главна мета – Кремљ и окружење?
Стратегија ВСУ изгледа врло једноставно: ако се не може директно погодити центар власти, онда се треба приближити што ближе. Напади с правца запада омогућавају дроновима да прелете праволинијски преко Кутузовског проспекта, директно према Министарству спољних послова, згради Владе и, на крају – Кремљу.
Да ли је циљ застрашивање или физичко уништење? Највероватније прво – али са потенцијалом за друго. Чак и ако дрон не стигне до циља, само његово присуство у ваздушном простору престонице је алармантна порука.
Одкуда долазе дронови?
Стручњаци упозоравају да нису сви дронови лансирани са територије Украјине. Велики дронови се лансирају са аеродрома или скривених центара, али мањи – такозвани „коптери“ – могу се саставити, шверцовати и активирати директно са територије Русије.
Ови мали уређаји се шаљу у Русију, често преко трећих земаља (па чак и преко кинеске робе), и користе мобилну мрежу да би се повезали са оператерима. Управо из тог разлога се у неким областима гаси мобилни интернет – као мера против дронова.
Шта ВСУ заправо жели?
Постоје две стратегије:
Лаки дронови: паралисање саобраћаја, ометање рада ПВО, психолошки ефекат.
Тешки дронови: потенцијални удар на симболичке или инфраструктурне циљеве – не нужно да се сруши Кремљ, већ да се пошаље сигнал.
Један дрон не може срушити зграду Министарства одбране – али може погодити паркинг, прозор, фасаду. Мета није објекат, већ порука.
И шта сада?
С једне стране, одбрана је успела – жртава нема, штета минимална. С друге стране, чињеница да дронови упорно надлећу Москву и поремете живот у престоници, указује на озбиљан безбедносни изазов.
Западно од Москве нема великих комерцијалних аеродрома, па ипак – највише дронова стиже са тог правца. То указује на један закључак: циљ је Кремљ и највиши државни органи.
ПВО је за сада одрадила херојски посао, али остаје отворено питање ко и одакле управља дроновима иза наших леђа?
Према неким наводима, Москва припрема снажан одговор. И ако он уследи, Украјину би могло чекати нешто више од одговора – можда прелазак са реакције на превенцију.
